SLOM SRBIJE

            Opozicija Karadjordjevih protivnika je nalazila da nije dovoljno iskren prema Rusima. Posle zajednickog ratovanja Srba i Rusa i postignutog uspeha njihov je polozaj, doista, postao jaci i nihova kritika nalazila je ne vise odobravanja.
           Karadjordje  je imao kao bliskog coveka darovitog i ucenog precanina Ivana  Jugovica, koji nije bio moralno cist covek i koji u Srbiji nije radio sa onakvim rodoljubljem kao stari Dositej. Karadjordjeve veze s austrijskim vlastima isle su preko ljudi koji nisu bili pouzdani. I sak Karadjordje je bio temperamentan i podlozan uticajima. Tako da se u dosta prilika kolebao u diplomatsko-drzavnickim potezima i veoma lako je prihvatao sugestije koje su mu izgledale kao da mogu imati uspeha. Podolasku Rusa i jedna i druga strana htele su da poprave svoj polozaj. Karadjordje je odlucio da svoje neprijatelje uvede u vladu i da ih ucini '' popeciteljima'' i da ih tako zadrzi u Beogradu. Trebalo je onemoguciti da velike vojvode postanu gospodari velikih jedinica sa velikim prohtevima, tako da bi vrhovna vlast ostala u rukama Karadjordja. Na skupstini 11. januara 1811., primjenjeno je novo uredjenje. Nenedovici su prisli Karadjordju, ali ne i Dobrnjac i Milenko Stojkovic koji su cekali dolazak Rusa. Vrhovnom vozdu polozena je zakletva vernosti. Tako da umesto savetnika dolaze popecitelji.
           Stojkovic i Dobrnjac, koji nisu hteli da priznaju novi ustav i prime mesta u vladi, optuzeni su za celi dotadasnji rad. Kako pravog suda nije bilo, pre nego sto su odgovorili na optuzbe, bili su proterani iz zemlje.Bili su veliki junaci i njihova imena vezana su za velike pobeda na Ivankovcu i Deligradu.
            Od 1810. godine dogadjaju su se odvijali nepovoljno po Rusiju. Austrijskijski dvor se orodio i izmirio sa Napoleonom  i  prema Petrogradu vodio otvoreno neprijateljsku politiku. Iako je Rusija nudila Austriji citavu Vlasku i sve krajeve zapadno od nje, zajedno sa Srbijom, Austrija 2. marta 1812 potpisala je savez sa Napoleonom protiv nje. Spremao se  Francuski pohod na Moskvu, najveci koji je do tada spreman. Posle ovog saveza Rusija se vise nije mogla zadrzavati na balkanskom ratistu, jer joj je svaki vojnik postao vazan na zapadnom frontu. Turska je iz ovog zeljela izvuci maksimalnu korist, pa je sa uslovima za mir povecavala i zatezala oko svega. 16(28). maja 1812 potpisan je mir u Bukurestu. Ovim mirom odredjene su granice izmedju Rusije i Turske, a to je bila rijeka Prut,cime je zapececena sudbina Srba. Tako da Srbi ostaju bez ikakve pomoci.
          Srbi dugo nisu ynali sta je ugovoreno u Bukurestu. Za njih je bilo veliko iznenadjenje kada su saznali pravo stanje stvari i kada ih je zapovednik turske vojske pozvao da predaju gradove. Karadjordje, misleci da je to neka turska podvala, odbio je da preda gradove. posle toga  rusko obavestenje je bilo neiskreno. Izrazito je naredjeno ruskim predstavnicima u srbiji, da sadrzaj tacke saopste samo u izvodu i sa ublazenim izrazom.
        Turci su s pocetka bili spremni da pregovaraju sa ustanicima,a mozda  i da prihvate njihove uslove. Kao prvi uslov za pregovore pase su trazile pustanje turske vojske u gradove i predaju topova i oruzija. Veliki Kursid-pasa, Srbima poznat iz ofanzive 1809., a koji je avgusta 1812. postao vezir, trazio je brze odluke.
      Turci su budno pratili desavanja na Evropskom ratistu. Kada su videli da Rusija moze dobiti slobodne ruke i da moze postaviti pitanje oko Srba, Turci su odlucili da rese srpsko pitanje. I pocetkom jula 1813. Srbiju su napale tri turske vojske, od Vidina, Nisa, i sa Drine.
       Sami, bez ijednog prijatelja,veoma oskudnom municijom, zavadjeni medju sobom, Srbi su klonuli vec prije samog pocetka borbe. Pre Turskog napada 30. marta 1813., predvidjajuci poraz, Karadjordje je trazio dozvolu da predje u Rusiju.  U leto se razboleo od  tifusa, i to u najtezim danima kada je vojska trebala podrsku, on je bolovao u Topoli i malaksavao i fizicki i moralno. Malodusnost vodja je bila tolika da cak narodu nisu ni smeli da saopste bezizlaznost situacije. Narodu su govorili da su se Rusija i Turska dogovorili u pogledu Srba, ali da janjicari i spahije ne priznaju dogovor. Karadjordje je zeleo da odbrani laksu liniju u sumama do Delgrada prema Porecu, racunajuci na hajduk Veljkovu pomoc. mladen Stojkovic ostaje pri svome, ali KAradjordje popusta ovaj put. Sve cesce se postavlja pitanje zasto su se Srbi uopste upustili u borbu. Turci su  napredovali veoma brzo, narocito sa istoka i zapada.Karadjordje je u zadnji cas pokusao da organizuje odbranu na Moravi i Kolubari, ali nema odlucnosti i ustvari sve stavlja na kocku. Pokusava pridobiti Austriju obecavajuci joj gradove, ali ova nije to prihvatila.Slao je molbu i Rusima da Srbi predju tamo. Turci su presli Moravu na istoku, ai na zapadu su slomili srpski otpor na Ravnju i krenuli su na Sabac.Karadjordje u dogovoru sa ruskim agentom Nedobom i mitropolitom Leontijem, resio je da napusti zemlju. 21. septembra 1813., prebacili su se za Zemun, a odatle u Rusiju.Za njim zemlju su napustile i druge znatnije vodje, sem milosa Obrenovica, gotovo svi.
        Kada je 6. oktobra.1813. u Carigrad stigao glas o ponovnom osvajanju Beograda, Nisa, Smedereva, tri dana po tri puta su pucali topovi u Carigradu i na Bosforu u slavu toga dana.Kada je Karadjordje dosao u manastir Fenek i cuo za turska osvajanj, sve mu je tesko palo. Njegovo razocarenje u samog sebe bilo je beskrajno, a jos teze mu je pao dopis iz Rusije da izdrze i da ce se car pobrinuti za Srbe.On ce uputiti pismo podrske narodu da im stize pomoc, ali pismo je palo u Austrijske ruke i nikada nije stiglo na odrediste. Austrijske vlasti prema srpskim izbeglicama su se odnosile gotovo neprijateljski. Najveci dio uglednih ljudi bio je interniran i konfiniran. Karadjordj su preveli i manastira Feneka u Golubince, a odatle  u Petrovaradin.
        Ovakav slom ustanka bio je tezak udarac. Udarac je bio privremen, ali je bio i izuzetno teska lekcija, jer taj ustanak je ustvari boi uspeh.Taj ustanak digao je sve Srbe na noge i postavilo ponovo srpsko pitanje pred Evropom kao sastavni deo istocnog pitanja.Borba Srba na Balkanu pocinje sluziti za primer drugim narodima, a nje politicki program trazi iskljucenje politickog sirenja tudjih sila na tom podruciju sa zahtevom da Balkan ostane balkanskim narodima. Iako je propast ustanka bilo izgubljeno sve ipak nije bilo tako. Bukurestanski mir je predstavljao pravnu osnovu za posredovanje Rusije u korist Srba.