Ve} prva velika borba pokazala je srpsku duhovnu i juna~ku nadmo}. Mimo svakog o~ekivawa, Austrijanci nisu uputili svoj napad preko Beograda i dolinom Morave, nego su krenuli u uglu {to ga ~ine Sava i Drina, imaju}i kao glavne baze Tuzlu i Mitrovicu. Ra~unali su da }e taj put ofanzive izazvati iznena|ewe i brzo re{iti stvar. Ali su se prevarili. U krvavoj cerskoj bici, koja je trajala od 2. do 6. avgusta, i u kojoj je srpske divizije vodio general Stepa Stepanovi}, Srbi su ne samo slomili austrijsku ofanzivu nego su celu wihovu vojsku naterali na povla~ewe. Gubici su na obe strane bili vrlo te{ki. Srpska kombinovana divizija, na koju je pao glavni teret borbe, imala je 22 posto gubitaka; izba~eno je iz stroja 66 oficira i 4084 vojnika. Austrijanci su ostavili na 5000 samih zarobqenika. Moral srpske vojske bio je sjajan. Ose}alo se duboko da su u pitawu najve}a dobra naroda i otaxbine. Glas o ovoj pobedi silno je digao duh i samopoverewe kod nas samih, a na strani, i kod prijateqa i kod neprijateqa, doneo nam je izuzetno po{tovawe. Dotad, Srbi su se istakli samo kao borci na Balkanu protiv Turaka i Bugara; sada, oni su tukli prvorazredne armije jedne velike sile s vojni~kim tradicijama od nekoliko vekova. Austrijski vojni plan pao je u vodu. U Be~u se htelo, po re~ima jednog kompetentnog vojnog stru~waka, "da se Srbija pregazi pre no {to bi se Rusija, kojoj je za izvr{ewe mobilizacije trebalo vi{e nedeqa, mogla da pojavi na popri{tu s nadmo}nijim snagama". Posle ovog poraza stvari su uzele drugi obrt.

Ruska vrhovna komanda, `ele}i da olak{a polo`aj svojim armijama, protiv kojih su operisale glavne snage Austrije i nekoliko nema~kih divizija, tra`ila je da Srbi pre|u u ofanzivu. Oni su to i u~inili, mada za ofanzivne pothvate nisu bili spremni.

Ofanziva u Bosni po~ela je 21. avgusta, a tri dana docnije i u Sremu. Sremska je ob ustavqena vrlo brzo. Po~ela je nesre}no. Nemaju}i dovoqno pontonskog materijala, ~itava jedna divizija stradala je na ^evrntiji, prilikom prelaska preko Save. Druge srpske snage, koje su imale boqu sre}u, morale su se posle tog neuspeha i austrijskih protivnapada povu}i. U Bosni, austrijska vojska je po~ela jaku ofanzivu preko Drine, tako da se i tu po~eta ofanziva morala prekinuti. Sa srpskom vojskom povuklo se iz Bosne i Srema dosta na{eg `ivqa, ostatak je bio te{ko gowen i ka`wavan radi pokazanih simpatija prema Srbima. Pojedine srpske ~ete bile su tad prodrle do blizu Pala kod Sarajeva, a u Sremu do Nove Pazove i Vojke. Zapovednik austrijske vojske u Sremu i pobednik timo~ke divizije, general Alfred Kraus, pisao je o nama s puno priznawa. "Upoznali smo Srbe kao vaqane neprijateqe. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojni~ki najja~e od svih na{ih neprijateqa... Oni su na{im trupama zadavali mnogo vi{e te{ko}a no Rusi, Rumuni i Italijani."

Druga austrijska ofanziva izvo|ena je sa sve`im snagama i na po~etku sa vi{e obazrivosti. Srbi su, izmoreni, patili od nesta{ice municije i jeseweg i zimskog odela. Ali su se ipak borili herojski. Gu~evo, Crni Vrh, ^av~i}i, Ma~kov kamen, Bobija, Mali Ro`aw i druga mesta braweni su stopu po stopu, i zaliveni su krvqu na svakom kvadratnom metru. Austrijanci, svesni svoje fizi~ke i materijalne nadmo}nosti, hteli su da iskoriste srpsku zamorenost i `urili su da po{to-poto iznude odluku. Napadali su bez prestanka. Srbima nisu dali da predahnu i da se, ogoleli, prihvate. Naro~ito se poja~ao wihov pritisak od sredine oktobra. Srbi su morali da se povla~e s osetnim gubicima. U jedan mah po~eo je da se koleba i wihov moral. U najte`em ~asu imenovan je @ivojin Mi{i} za zapovednika Prve i najugro`enije srpske armije. Taj ri|i seqa~ki sin, koji je ranije, iz politi~kih razloga, bio uklowen iz vojske, imao je samopouzdawa i vere u svoje qude i znao je da tom verom zadahne i druge. Tada je cvet na{e omladine, 1300 mladih kaplara iz |a~ke formacije, ba~eno na front da svojom mlado{}u i odu{evqewem digne duh. Kad je Prva srpska armija, u povla~ewu, stigla ispred Milanovca, u posledwi ~as prispela je i davno `eqena municija. To sve, i borba na ku}wem pragu [umadije, dalo je vojsci novog pokreta. I sam stari kraq Petar, reumati~an i te{ko pokretan, u{ao je tad u bojne redove, da osokoli i da primer. I kao {to ~esto biva, u ~asu najve}e opasnosti razvija se i najve}a energija. Srpska ofanziva po~ela je 20. novembra. U stalnom gowewu, preko r|avih i blatwavih puteva, sa komorom koja je kasnila, i neprijateq je bio osetno malaksao. Sem toga, u najnezgodnijem ~asu po sebe, po~eo je da vr{i rokadu trupa. Uzev{i Beograd spremao se da krene na Mladenovac i Topolu. Ali sve bi prese~eno u kratkom roku. Srpska ofanziva imala je nenadan uspeh. Austrijski front bio je probijen i rastrojen. Pora`ena vojska na`e u pani~no bekstvo, nemaju}i vi{e nigde ni ~asa vremena da se spremi i odupre. Ova rudni~ka ili kolubarska bitka najsjajnija je srpska pobeda u svetskom ratu. Srbi su zarobili 323 oficira i 42 215 vojnika i ogroman ratni materijal i svu su zemqu, do posledwe stope, o~istili od neprijateqa. Ona je poremetila sve planove centralnih sila na Balkanu, a na{im neprijateqima zadr`ala je izmahnute ruke.

Austro-Ugarska, potu~ena i osramo}ena, smenila je vrhovnog zapovednika vojske na ju`nom rati{tu i odustala je za du`e vremena od svih poku{aja za nove ofanzive. Wezin polo`aj te jeseni i zime postao je vrlo kriti~an i na severnom boji{tu, gde su Rusi dr`ali ve}i deo Galicije i poku{avali da prodru kroz Karpate. Ali Srbima nije bilo su|eno da po~inu. Higijenske prilike, koje ni pre rata nisu bile mnogo povoqne, postale su za vreme ovog te{kog ratovawa, s rasturenim ku}ama, sa uni{tenim imawima, s gomilama le{eva i rawenika, upravo stra{ne. Izbi{e epidemije. Naro~ito je bila te{ka zaraza pegavog tifusa, koja je uzela ogromne razmere i pokosila na hiqade `ivota, mo`da vi{e nego sama borba. To je u~inilo da Srbi nisu mogli iskoristiti potpuno svoju pobedu i da nisu mogli pre}i u napad i pridru`iti se sa svoje strane Italiji, kad je ova, u prole}e 1915, objavila rat Austro-Ugarskoj, i kad je ruska vojska, pred ujediwenom snagom Nema~ke i Austro-Ugarske, s velikim gubicima po~ela da uzmi~e iz Galicije i Poqske.

Balkansko poluostrvo dobilo je tokom 1915. godine izuzetan zna~aj za sve evropske sile. Krajem oktobra 1914. bila se Turska pridru`ila centralnim silama, Nema~koj i Austro-Ugarskoj. Nema~ka, koja je pridobila Tursku za saradwu, nameravala je da uspostavi neposrednu vezu s wom i da rati{te prenese u Aziju, kako bi Englesku ugrozila na wenim osetqivim ta~kama u Indiji i Egiptu. Rusija, koja je ve} u jesen 1914. po~ela sve vi{e ose}ati nedostatak ratnog materijala, `elela je da sa svojom saveznicom dobije bli`i i sigurniji dodir nego {to je bio onaj preko Severnog, ~esto zale|enog i dalekog, mora. Wezina `eqa podudarala se sa interesima Engleza, koji su hteli da onemogu}e u~vr{}ivawe Nemaca u Carigradu i izvo|ewe wihovog plana. Tako je u prole}e 1915. do{lo do zajedni~ke akcije engleske i francuske flote, koja je u vi{e uzaludnih navrata poku{avala da prodre kroz Dardanele, i do velike, isto tako uzaludne, wihove kopnene ekspedicije na Galipoqu. Da bi presekla ta wihova nastojawa nema~ka vlada je, sporazumno sa austro-ugarskom, bila re{ila da obezbedi i ra{~isti kopneni put za Carigrad. Na tom putu trebalo je slomiti srpski otpor, milom ili silom. Kad izvesne sugestije za separatan mir nisu uspele, re{ilo se na borbu. Za savez protiv Srba pridobili su i Bugarsku, iako su joj Rusija i ostale saveznice jam~ile da }e, u slu~aju lojalne neutralnosti, dobiti jedan deo srpske Makedonije. Kraq Ferdinand, austrijski prijateq, i dobar deo Bugara s wim, obrnuo se tad ne samo protiv Srba nego i protiv svoje osloboditeqke Rusije. Drugi deo Bugara, s nekoliko uglednih dr`avnika na ~elu, nije se slagao s takvom politikom, ali je bio nemo}an da je spre~i. Ali je samo vo|a bugarskih zemqoradnika, Aleksandar Stamboliski, energi~no dizao svoj glas protiv tog rata i zbog toga bio zatvoren. S Bugarima je bio sklopqen ugovor, po kome je Srbija imala da se podeli izme|u we i Austrije. Granica bi i{la dolinom Morave u severnoj Srbiji, dok se o granicama u ju`noj Srbiji imalo naknadno odlu~iti. Rumunija, saveznik Nema~ke i Austro-Ugarske, nije htela da u|e u borbu na wihovoj strani, jer je svoje nacionalno ujediwewe mogla ostvariti samo slomom Austro-Ugarske Monarhije. Grci su, po saveznom ugovoru s nama, imali da u|u u rat, ako bi mi bili napadnuti od Bugarske. Sem toga, sve do prole}a 1915. Rusija je na bojnom poqu stajala boqe od Austrije.

To je sve zadr`avalo Bugarsku da ostane mirna. Ali kad je ruska vojska tokom 1915. godine bila odba~ena daleko natrag i oslabqena u osetnoj meri, i kad je gr~ki kraq Konstantin, zet cara Vilhelma, dao razumeti da on ne misli izvr{iti savezni~ke obaveze prema Srbima, Bugari su digli glavu i verovali su da je do{ao ~as wihova obra~una. Ne veruju}i u austrijsko vojno vo|stvo, oni su tra`ili da vrhovni zapovednik bude jedan istaknuti nema~ki general. To im je ispuweno. Za glavnokomanduju}eg postavqen je niko mawi nego pobedilac Rusa iz ofanzive od prole}a te godine, general Makenzen. Ugovori izme|u Bugarske i centralnih sila potpisani su 24. avgusta 1915. Brzo potom Bugari su proglasili mobilizaciju. Znaju}i da je ta mobilizacija uperena protiv Srbije, srpska vlada je htela da je spre~i posredovawem vojske, ali su je savezni~ke vlade odvratile od toga, veruju}i bugarskim slu`benim izjavama da oni ne misle napasti na svog suseda.

Dobro pripremqena, nema~ko-austrijska ofanziva po~ela je 22. septembra 1915. u isto vreme i Bugarska je objavila Srbiji rat. Glavna ofanziva krenula je ovog puta s Dunava i preko Beograda, a sporedne armije operisale su od Bosne i Hercegovine prema zapadnoj Srbiji i Crnoj Gori. Put Moravskom dolinom vodio je najbr`e i najkra}e u srce Srbije. Na severoistoku Nemci su do{li u vezu sa izvesnim odredima Bugara, ~ija je glavna snaga bila upu}ena na liniju od Ni{a do Velesa. Srbi su imali prema sebi ogromnu nadmo}. Bilo im je obe}ano da }e im prisko~iti u pomo} ve}a armija Francuza i Engleza, koji su sa Galipoqa ba{ u to vreme bili prebacivani u Solun, u novu savezni~ku bazu. Ali od te pomo}i nije bilo skoro ni{ta. Izvesni francuski odredi, mali po snazi, nisu doprli daqe od \ev|elije i Gradskog, a bila je i mala pomo} u artiqeriji i tehni~kim trupama. Srbi su o~ekivali bar ovo drugo. Jer prema te{kim nema~kim topovima na{a istro{ena artiqerija bila je i suvi{e slaba i nije se mogla odr`ati. Pa ipak, otpor Srba bio je zadivquju}i. Borilo se epskim po`rtvovawem. Beograd je brawen nekoliko dana, i sa polo`aja iznad grada, i na obali, i po samim ulicama. Sam Makenzen je u svom delu Pisma i bele{ke pisao o nama s puno pohvale. "U Srbima sam poznao najboqe vojnike Balkana", kazao je na jednom mestu izri~no. Kad su Bugari po~eli zalaziti s le|a i stala nadirati sila sa tri strane, Srbi su morali popu{tati i povla~iti se sve hitnije prema jugu. Kako su `eleznica i put prema Solunu bili prese~eni, jedini pravac povla~ewa mogao je biti kroz albanske vrleti. Za mesec dana borbe neprijateq je ve} bio prodro do Ni{a i Kraqeva.

Jedno vreme pomi{qalo se da se vojska pribere i pru`i posledwi otpor na klasi~nom Kosovu. Pa tu ili da se odr`i ili probije. Borba bi nesumwivo bila silna i veli~anstvena, ali uzaludna. Neprijateq je bio i mnogobrojniji i ja~i. Prevladala je stoga odluka da se vojska spase, s ~a{}u i s obzirom, i da se uz saveznike, oporavqena i reorganizovana, vrati na nove podvige. Re{ilo se, da se u Pe}i i Prizrenu spali i polomi sve od materijala {to bi neprijatequ moglo biti od koristi, pa da se preko Crne Gore i Albanije izbije na more. Boqe to, nego mo`da biti zarobqen ili nateran na sramotnu kapitulaciju. S vojskom je i{ao i velik broj izbeglica koji su taj mu~ni i jezivi pohod, u kasnu jesen, preko snegom pokrivenih klanaca, po bespu}u i po kozjim stazama, pretvarali skoro u povorku o~ajnika.

Padalo se od umora, od gladi, od mraza, od arnautske zasede. Spasavao se samo go `ivot. Ali i vera i nada. U na{oj pro{losti nema `alosnije scene od te, ali u su{tini ni veli~anstvenije. Napu{tati otaxbinu, prega`enu od neprijateqa, pod ovakvim uslovima, a ipak duboko verovati u wezinu i pobedu i vaskrs, to, doista, nisu obi~ni primeri u istoriji, niti su takvi nara{taji bili od meku{nog tkiva!

Na tom putu bilo je te{ko}a ne samo od neprijateqa nego i od saveznika. Pre nego {to je stupila u rat, Italija je u Londonu sa Engleskom, Rusijom i Francuskom sklopila ugovor, po kom je obezbe|ivala za sebe, me|u drugim, ne samo Istru nego i ve}i deo Dalmacije sa skoro svima glavnijim ostrvima, a za ostatak tra`ila punu neutralizaciju. Srpska vlada nije pristajala na taj ugovor, jer je on osetno poga|ao Hrvate i budu}u srpsku obalu. Italija je sad upotrebila priliku da pravi pritisak na srpsku vladu. ^ak su se prema bolesnom kraqu Petru pona{ali u Valoni bez du`nih obzira. Otezali su sa oda{iqawem la|a i hrane za izbeglice. Tek na energi~no posredovawe cara Nikole ubrzana je akcija spasavawa i stizale su u ve}em broju talijanske i francuske la|e. Najve}i deo vojske prevezen je na ostrvo Krf. Na obli`wem malom ostrvu Vidu ostajali su oni nevoqnici, koji su, iscrpeni naporima, umirali kao snopqe, gr~evito ste`u}i komade hleba i druge uspomene iz otaxbine. Na Krf je pre{ao i prestolonaslednik regent s vladom.

Iza Srbije nije se mogla odr`ati ni Crna Gora. U prvoj godini rata wezina vojska nije imala nekih ve}ih podviga. U Bosni je operisala zajedno sa Srbijancima u jesen 1914, pa se povukla, a u Hercegovini i Boki nije uspela da savlada nijedno od ve}ih grani~nih mesta sem Budve. Crnogorski slu`beni krugovi tu`ili su se opravdano na veliku oskudicu u municiji i drugom ratnom priboru. [to se imalo istro{ilo se u ratovima 1912/13. godine, a za obnovu nije bilo ni vremena ni sredstava. Najzna~ajnije delo crnogorske vojske u ovom ratu bila je bitka na Mojkovcu. Da zadr`i austrijsko nadirawe i omogu}i povla~ewe delovima srbijanske vojske preko ^akora, severna crnogorska vojska Janka Vukoti}a dala je dug i `ilav otpor na liniji Javor - Ro`aj - Bijelo Poqe. Glavna borba vodila se na Badwi dan i sam Bo`i}. U woj se naro~ito istakao Milo{ Medenica, zapovednik brigade. Odbrana idealisanog Lov}ena nije, me|utim, . bila ni pribli`no tako slavna. Qudi su patili od oskudice svega, ali je bilo i izvesne pometenosti me|u qudima. Crnogorska vlada, da bi spasla zemqu, bila je ponudila separatni mir, ali joj je be~ki dvor stavio tako poni`avaju}e uslove (crnogorska vojska imala je biti razoru`ana i delom internirana; Austrija }e preko crnogorskog podru~ja voditi daqe rat; upravu u zemqi vr{i}e Austrijanci, koji }e posesti pristani{ta, `eleznicu i tvr|ave), da bi Crna Gora, i da se sklopi mir pod takvim pogodbama, postala austrijska pokrajina isto onako kao da je i pokorena. Sam car Franc Josif tra`io je da se Crnoj Gori o~uva samo "privredni suverenitet". Kraq Nikola nije mogao da primi te uslove i napustio je Crnu Goru. U zemqi je ostao wegov sin, te{ko bolesni knez Mirko, koji je izvr{io austrijske uslove i doskora umro. Naslednik prestola, knez Danilo, koji je bio o`ewen nema~kom princezom iz porodice Meklenburg Strelic i koji je bio uveren germanofil, napustio je zemqu ranije i nije pokazivao nikakvog dubqeg interesa za wezinu sudbinu.

Veliki deo crnogorske vojske nije mogao da izbegne. Dobar deo vo|a bio je interniran u Austriju zajedno sa nekoliko stotina mla|ih intelektualaca i istaknutijih qudi iz naroda.

Broj srpskih vojnih lica, koja su uspela da se spasu, cenio se na 120.000. Ona su, posle kra}eg odmora, ponovo stavqena u vojne redove. Potrebni materijal i oru`je dobila su od saveznika, a prvenstveno od Francuza. Za to vreme saveznici su u Solunu stvorili mo}nu operacionu bazu i obrazovali novi Solunski front. Nemci, da ne bi ote`avali ve} i ina~e mu~nu situaciju kraqa Konstantina, nisu hteli iz po~etka da prelaze gr~ku granicu i napadaju Solun, a po{to su se saveznici tu u~vrstili, taj bi napad stajao velikih `rtava. Verovali su, sem toga, da taj front nema velikog vojni~kog zna~aja i da }e sami Bugari, s ne{to wihovih i austrijskih jedinica, mo}i da ga dr`e u {ahu. I sami saveznici nisu tom frontu pridavali velike va`nosti i hteli su ~ak jedno vreme da ga napuste. Odr`an je `ivim nastojawem srpske vlade i na zauzimawe nekih francuskih vojnih i politi~kih lica. Naro~ito se zalagao za w ministar Aristid Brijan. Sam kraqevi} regent i{ao je u Englesku, Francusku i Italiju, da uverava tamo{we krugove o potrebi odr`avawa toga fronta. Dok je toga fronta, bilo je i nade da }e po~eti i neposredna akcija za spas Srbije; sa tim frontom, na domaku otaxbine, bile su i veze s wom bli`e i neposrednije. Ali, da bi se taj front odr`ao, Srbija je morala prineti novu `rtvu i u toku 1916. godine uputiti na w i posledwe ostatke svoje vojske.

U Americi se tokom 1915. i 1916. godine bila razvila `iva agitacija da se me|u jugoslovenskim iseqenicima prikupi {to vi{e dobrovoqaca za smenu i popunu izmorenih srbijanskih boraca. Odziv je bio vrlo lep, naro~ito me|u Srbima iz Hercegovine i Like. Hrvata i Slovenaca bilo je sa te strane vrlo malo. U isto vreme javio se pokret i me|u Jugoslovenima u Rusiji, koji su tamo dospeli kao voqni ili slu~ajni zarobqenici iz austrijske vojske, da se stave u slu`bu svom narodu. Ruski car odobrio je organizovawe jugoslovenskih vojnih jedinica i naredio je, da im se oprema vr{i iz ruskih sredstava. U leto 1916. obrazovana je ve} prva divizija sa 458 oficira i 15.535 vojnika. Broj bi bio svakako ve}i da velik deo qudi nije ranije pre{ao u Srbiju, a ovo formirawe nove jedinice u Rusiji po~elo je tek posle sloma Srbije. Posle se i taj broj pove}ao. Kad je u avgustu 1916. i Rumunija u{la u rat protiv centralnih sila, dodeqena je jugoslovenska divizija ruskoj vojsci i oti{la je na front u Dobruxu. Ve} 24. avgusta u{li su izvesni delovi te divizije kod Dobruxe u borbu s Bugarima, koja je bila veoma krvava. Jugoslovenski dobrovoqci imali su tu, i u kasnijim vojevawima po Dobruxi, 42 mrtva oficira i 718 qudi, a rawenih 203 oficira i 6017 vojnika. Posle ruske revolucije, koja je izbila 1917. godine, ve}i deo tih dobrovoqaca, prete`no Srba, krenuo je dalekim i zaobilaznim putem na Solunski front i u~estvovao je u kasnijim borbama. Wihov broj iznosio je 12694. Ostali su se rasuli po Rusiji, pa su u ve}im i mawim transportima, ponajvi{e preko Sibira, stizali u otaxbinu posle svr{etka rata.

Srbi su poseli nove polo`aje na Solunskom frontu u leto 1916. god. I brzo su, jo{ tog istog leta, u{li u novu vatru. Bugari i Nemci, obave{teni o verovatnosti rata sa Rumunijom, hteli su da jednim prepadom ra{~iste situaciju na jugu i onesposobe tamo{we protivni~ke snage, da im ne bi postale opasne za vreme borbe s Rumunima. Stoga su 4. avgusta napali na srpske polo`aje kod Kenalia, u uverewu da ne}e imati te{ka posla. Ali su se prevarili. Napad je brzo zadr`an, i to bez naro~ito velikih `rtava. Naskoro potom srpske i francuske jedinice preduzele su kontraofanzivu, da poprave polo`aje i olak{aju Rumunima. U ovoj ofanzivi srpska vojska posvedo~ila je svoju vrednost. Naro~ito se odlikovala u strahovito krvavim borbama oko Kajmak~alana, ~iji vrh ima 2525 metara. Borbe su trajale od 12. do 30. septembra i odnele su mnogo `rtava. Rezultati ove ofanzive nisu bili veliki. Od ve}ih mesta osvojen je bio samo Bitoq, 6. novembra, i s wim je i wegovom okolicom bio povra}en i oslobo|en prvi komad drage otaxbine.

Vesti o tom uspehu digle su malo duh i u okupiranoj Srbiji. Tamo je pritisak neprijateqa bio vrlo te`ak. Bugari su bezobzirno ubijali narodnu inteligenciju, naro~ito sve{tenike i u~iteqe. Surdulica je postala ~uvena po gomilama tu i u okolini poklanih srpskih prvaka. Skopskog mitropolita Vi}entija ~ak su `iva spalili. Nemci su bili vi{e qudi i ~ak su {titili pojedince od bugarskih zverstava. Austrijanci su velik deo uglednijih qudi odveli u internaciju, a ostale su dr`ali pod stalnom prismotrom. I oni i Nemci iznosili su iz zemqe sve {to se moglo, ne samo hranu nego i stvari iz privatnih ku}a i dr`avnih nadle{tava. Pojedinci su vr{ili i sadisti~ka mu~ewa, i silovawa, i svirepe zlo~ine. U narodu je stoga bilo mnogo ogor~ewa. Kad su Bugari po~eli da regrutuju na{e mladi}e za svoju vojsku, ~a{a se prepunila. U februaru 1917. izbio je ustanak u topli~kom kraju, kome se stavqaju na ~elo Kosta Pe}anac, Kosta Vojnovi} i Rade Vlahovi}. Prvi me|u wima stigao je aeroplanom sa Solunskog fronta u taj kraj; drugi su uspevali da se prokradu izme|u neprijateqskih redova i da se vrate s pouzdanim izve{tajima. Ustanici su uspeli osvojiti Kur{umliju i Prokupqe, pa su pro{irili akciju kroz celu Toplicu i u Kru{eva~ku `upu. Neprijateq je digao protiv wih veliku snagu i ugu{io je ustanak u krvi. Palo je na 15.000 `rtava, ne samo qudi nego i `ena i dece. Isto je tako bio krenuo ~etni~ku akciju i u Crnoj Gori general R. Ve{ovi}, ali nije mogao da uzme ve}eg maha i da istraje dokraja.

U srpskoj vojsci bilo je u to doba, me|u vi{im i ni`im oficirima, izvesne mu~ne krize. Takozvana Crna ruka, u koju se u~lanilo nekoliko oficira nesumwive vrednosti i nesumwivog patriotizma, dobila je bila ambicije da izi|e iz svog ~isto vojni~kog kruga i da uti~e neposredno na sve dr`avne poslove. Kao sve organizacije ~iji su ~lanovi u{li u bli`e veze li~nim dodirom i sa istom ideologijom, i ~lanovi Crne ruke po~eli su prema drugima predstavqati jednu u`u zajednicu i te`iti da uzmu sve va`nije polo`aje u ruke bilo svoje, bilo svojih qudi u koje su oni imali poverewa. To je, prirodno, dovelo do neprijateqstva izme|u crnorukaca i onih koji su se ose}ali od wih potisnuti i ugro`eni. To je, jo{ pre izbijawa svetskog rata, dovelo pripadnike Crne ruke i do sukoba s radikalskom vladom. Od izbijawa rata taj se sukob zao{trio jo{ vi{e. U izbegli{tvu, daleko od otaxbine, lako razdra`qivi, qudi su postajali lak{e pristupa~ni svakoj dostavi i svakoj spletki.

Crnorukci su bili optu`ivani ne samo da rade protiv vlade nego ~ak i da su spremali atentat na prestolonaslednika. Jedan incident na frontu dao je povoda za veliki proces protiv wih, koji se vodio u Solunu. Na tom procesu osu|en je na smrt, sa jo{ dvojicom ~lanova, predsednik organizacije, pukovnik Dragutin Dimitrijevi}, a drugi ~lanovi osu|eni su na vi{e godina robije. Oni su kasnije bili pomilovani, dok je nad Dimitrijevi}em i onom drugom dvojicom izvr{ena smrtna kazna. Ta kriza imala je odjeka i u politi~kom `ivotu. Koaliciona vlada, u kojoj su u~estvovali predstavnici Radikalne, Samostalske i Napredwa~ke stranke, rasturila se i vladu su posle toga obrazovali sami radikali.

Godina 1918. donela je odluku na boji{tima. Revolucija u Rusiji dovela je do rasula vojsku i onemogu}ila daqi otpor. Boq{evi~ka vlada morala je s velikim `rtvama da primi mir u Berst-Litovsku i da svu pa`wu obrati u~vr{}ivawu svoje vlasti. Oslobo|ena od ruske opasnosti, Nema~ka je napregla svu svoju snagu da iznudi re{ewe na zapadnom frontu. Od marta do jula preduzela je tri velike ofanzive, ali je wima postigla samo delimi~ne uspehe. Dok je Rusija za tri godine vezala na svom frontu velike snage nema~ke vojske, mogle su Engleska i Francuska, kojima se od 1917. godine pridru`ila i Amerika, razviti ratnu industriju do neslu}ene mere, izgraditi odbrambeni sistem i prikupiti neslu}en broj vojnika. Kad je od jula 1918. godine po~ela dugo pripremana kontraofanziva savezni~ka, Nema~ka joj nije mogla odoleti. Po~ela je popu{tati i odstupati, i to u sve br`em tempu.

Sa ofanzivom na zapadu pripremana je i velika ofanziva na Solunskom frontu. Vrhovnu komandu nad celom savezni~kom vojskom imao je francuski general Fran{e d Epere, a nad srpskom, pored prestolonaslednika Aleksandra, proslavqeni vojvoda @ivojin Mi{i}. Od 29 na tom frontu pribranih divizija bilo je sedam srpskih, {est pe{a~kih i jedna kowi~ka. U svom delu Srpska vojska i solunska ofanziva general Milan Nedi} ka`e: "Pred ofanzivu 1918. obe strane raspolagale su skoro jednakim snagama: svaka sa po 600.000 qudi. Neprijateq je bio nadmo}niji u pe{adiji, a saveznici u kowici, avijaciji i oru|ima, naro~ito velikog kalibra." U zoru, 1. septembra, po~ela je savezni~ka ofanziva na liniji Soko-Dobro Poqe-Veternik sa strahovitom vatrom iz 580 topova. Dan potom, po{to je artiqerija prokr~ila put, krenula je na juri{ srpska i francuska pe{adija. Wihov nalet bio je neodoqiv. Bugarski front bio je probijen i posle ~etiri dana ogor~ene borbe bugarska vojska bila je rastrojena i razbijena. Kako stvari na isto~nom krilu, na frontu koji su dr`ali Englezi i Grci, nisu i{le dobro, kolebala se savezni~ka komanda da li da se ofanziva nastavi ili da se pre|e u odbranu. Tada je kraqevi} Aleksandar izdao onu energi~nu istorijsku zapovest: "Napred, u slavu ili smrt!" Srpsko napredovawe nastavqeno je potom sa istim poletom, pomagano od francuskih pe{a~kih i kowi~kih jedinica. Bugarska, vide}i rastrojstvo svoje vojske, a ina~e nezadovoqna pona{awem svojih saveznika, re{ila se brzo na separatni mir. Ve} 13. septembra javili su se wihovi emisari tra`e}i mir. Kad je potom stiglo wihovo izaslanstvo u Solun, bugarski predstavnici ponudili su generalu Fran{e d Epereu da, kao saveznici, pre|u na wihovu stranu.

D Epere je odgovorio vojni~ki odse~no i kratko: "Nikako. Vi ste pobe|eni i podnosite zakon pobedio~ev." Uslovi za mir ipak nisu bili mnogo te{ki. Vodilo se izvesnih obzira. U~iweno je mudro da nijedan srpski puk ne bude upu}en u Bugarsku, da ne bi do{lo do te{kih scena osvete. Glavni krivac za rat, kraq Ferdinand, odrekao se prestola i 21. septembra napustio je Bugarsku zauvek.

Slom bugarske vojske i prodirawe saveznika s juga ubrzali su slom Austro-Ugarske. Ona je ve} pucala na svima stranama. Srbi, i jedan deo Hrvata i Slovenaca, Rumuni, Talijani, koji su bili wezini podanici, simpatisali su sa svojim sunarodnicima u protivni~kom taboru i gledali su da im budu na pomo}i gde god su mogli. ^esi su se kao vojnici predavali na svima frontovima, a u unutra{wosti su dali razumeti da nisu vi{e, kao nekad, stubovi Habsbur{ke Monarhije. Sa starim carem Francom Josifom, koji je umro 8. novembra 1916, sahrawena je i stara Dunavska Carevina, pravi anahronizam na{ega vremena. Wegov naslednik, car Karlo, bio je ~ovek slabe voqe. Primio je vlast kad je dr`ava, posle nekoliko te{kih poraza, bila iskrvavqena, duboko nezadovoqna, i kad se u woj ose}ala oskudica na svima stranama i u sva~em. Careva `ena Zita, iz porodice Burbon Parma, mnogo energi~nija od wega, gledala je da spase dinastiju i ono {to se jo{ moglo spasti. Preko svog brata, Siksta, koji je bio oficir u francuskoj vojsci, poku{ala je sondirati teren za separatni mir. Kad se doznalo za te pregovore, dvor je bio kompromitovan u velikoj meri prema Nema~koj, a u sopstvenoj zemqi to je samo poja~alo raspolo`ewe malodu{nosti. Da bi ubla`io opoziciju, car je pomilovao mnoge politi~ke krivce i hteo je da odstrani preko mere pritiska, ali je sve to do{lo dockan, kad je svet ve} bio na~isto s tim da se slom pribli`uje. Ose}alo se da su to iz Be~a vi{e znaci slabosti nego istinske dobre voqe. Slom Bugarske pove}ao je broj defetista i izazvao paniku. Rat se ponovo primicao ju`nim granicama Carevine. Tad su postale skoro krilate one re~i: "Boqe i kraj sa strahotama, nego strahote bez kraja." I u Nema~koj, sutradan po bugarskoj kapitulaciji, smewen je dr`avni kancelar, a sam {ef General{taba, mar{al Hindenburg, opravdavao je bugarskim slomom potrebu da se ~ak pre po~nu pregovori za mir.

Savezni~ka vojska prodirala je za to vreme daqe. Nemci su uzalud poku{avali da hitnim poja~awima, dovedeniM iz Rusije i Rumunije, zaustave napredovawe saveznika s juga. Moral wihovih trupa nije vi{e bio onaj stari, a nije se sve moglo ni izvesti onako kako se zami{qalo. Srbi im nisu dali vremena da se reorganizuju. Pred Ni{em 47 nema~kih bataqona, na utvr|enim polo`ajima, nije moglo zaustaviti 27 srpskih. Posle Ni{a na{i su odbacili neprijateqa i kod Para}ina i kod Kru{evca i u drugim mawim okr{ajima, pa su ve} 19. oktobra stigli u Beograd. Srbija je bila oslobo|ena u jednom sjajnom vojni~kom zamahu. Neprijateq nije mogao da se odr`i ni na liniji Save i Dunava. Wegova je snaga bila slomqena i demoralisana, i to bez izuzetka. Pobedonosna srpska vojska nije se zadr`ala na svom domu, da se posle tolikog zamora odmori i da okupi svoje rasturene uku}ane, nego je nastavila svoj pohod. Htela je, `eqno o~ekivana, da donese oslobo|ewe i ostaloj bra}i preko Drine, Save i Dunava.