Pašić je 29. oktobra 1878. godine, u svojoj tridesettrećoj godini života, prvi put izabran za skupštinskog poslanika iz Zaječara, ali je njegov izbor poništila komisija za naimenovanja zbog tehničkih razloga (načina overe izborne komisije), što je svojom odlukom potvrdila i sama Skupština mesec dana kasnije. Međutim, na vanrednim izborima 11. decembra iste godine, Pašić je ponovo izabran u Skupštinu gde je vrlo brzo postao predvodnik jedne grupe opozicionih poslanika. 
    Tog dana Pašić je prvi put i govorio u Narodnoj skupštini protiv predloga 20 poslanika da se ukinu one slobodoumne odredbe o zakonu o štampi koje je donela vlada LJubomira Kaljevića 15. decembra 1875. godine
    - Ja vam gospodo kažem, sloboda štampe je neophodna samo da služi interesima srpske slobode, blagostanja i napretka srpskog naroda... Ne može da postoji ustavnost poretka tamo gde nema slobode štampe.. niti može da postoji obrazovanje, ako nema slobode. Tamo gde se ne sukobljavaju različita mišljenja, gde nema kritike, nema ni učenja... Stoga je u interesu našeg obrazovanja, i u interesu intelektualnog razvoja, sloboda štampe neophodna - rekao je Pašić u svom prvom skupštinskom izlaganju i nastavio da podvlači povezanost između osnovnih sloboda i ustavne države, kako navodi dr Aleksa Dragnić u knjizi "Srbija, Nikola Pašić i Jugoslavija".
    Nakon toga, on je pridobio i druge opozicione poslanike koji su u Pašiću videli vođu i sledili njegovu parlamentarnu taktiku. U to vreme bilo je 38 radikalskih poslanika, mada se tek naredne 1880. godine iskristalisala ideja o formiranju Radikalne stranke, kada je i formiran Glavni odbor. Nikola Pašić je izabran za vođu stranke.
    Od tog trenutka, po sećanjima Nikolinog savremenika Italijana Karla Sforce, lični život Pašićev više ne postoji, sem perioda izgnanstva na koji ga je primorao režim Milana Obrenovića.Nepomirljiva borba protiv Milana Obrenovića i njegovog vođenja Srbije u ekonomsku propast, ojačala je Radikalnu stranku i prenela opoziciju u najšire slojeve srpskog naroda, a 8.januara 1881. izašao je i prvi broj lista "Samouprava" u kojem je objavljen program stranke.
    U prvim godinama svog postojanja, kako piše dr Dragnić, Radikalna stranka je snažno privlačila poslanike iz seoskih sredina, a docnije, stranačko zalaganje za demokratiju i lokalnu samoupravu, privuklo je veliku i glasnu grupu intelektualaca, kao i trgovaca koji su pozdravljali radikalsku ideju da državni aparat treba da bude jeftiniji.
    - U ustavnoj državi, predstavnik naroda treba da polaže račun o svom radu i da da plan svojih delovanja za blisku budućnost. Ustavna država predstavlja narodni dom koji je podignut i koji dejstvuje kroz bratski dogovor - isticao je Nikola Pašić.
    Nikola Pašić je čvrsto verovao u sud naroda, a sklonost srpskog naroda prema politici tumačio je kao dubok i ozbiljan interes za javna zbivanja, tvrde njegovi biografi, dodajući da je Pašićeva vera u narod bila uzvraćena na isti način.
    Poverenje koje je narod imao u njega možda najbolje ilustruje uzrečica "Zna Baja šta radi!" koja je Pašića pratila kroz gotovo celu poluvekovnu političku i državničku karijeru, kao i mnoge izborne parole na kojima je pisalo: "Pašiću, bradonjo, glasaćemo svi za tebe". Čak je i jedan od njegovih političkih suparnika zabeležio da je Nikola Pašić uz Miloša Obrenovića, jedini koji je ušao u narodne legende kao mudar i oprezan političar.

    Povratak na predhodnu stranu