Prema navodima istoričara, prvih godina vladavine
radikala, koji su tad osvojili 102 od ukupno 117 poslaničkih mesta u
parlamentu Srbije, parlamentarna aktivnost je bila značajna kako u donošenju
zakona tako i u skupštinskim debatama. Među prvim zakonima, pod Pašićevim
vođstvom, usvojen je zakon o nacionalizaciji železnica, a Vlada je
preuzela monopol na trgovinu duvanom i solju.
Dovedene su u red i javne finansije i uspostavljen budžetski
proces. Usvojeni su i zakoni o administrativnoj podeli države, o većem
stepenu lokalne samouprave. Zatim krivični zakon, kao i zakoni o slobodi štampe,
zakon o udruživanju i zakon o odgovornosti vlade.
Predsednik Vlade Sava Grujić je podneo ostavku februara
1891. i na njegovo mesto je postavljen Nikola Pašić. To je, kako navodi dr
Aleks Dragnić u knjizi "Srbija, Nikola Pašić i
Jugoslavija", bila prva Pašićeva premijerska funkcija.
Za godinu i po dana koliko je bio predsednik Vlade u Obrenovićevoj
Srbiji, najviše se bavio bivšim kraljem Milanom i njegovom bivšom ženom
kraljicom Natalijom, koji su se iz inostranstva često vraćali u Srbiju
i bili u neprestanom ličnom i političkom sukobu, a nadmetali su se i
oko toga ko će da ostvari veći uticaj nad njihovim maloletnim,
trinaestogodišnjim sinom kraljem Aleksandrom Obrenovićem, u čije je
ime do njegovog punoletstva Srbijom vladalo Namesništvo, koje je Milan odredio
pre svoje abdikacije.
Maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića, kako navode istoričari, Nikola
Pašić je jula 1891. godine poveo u posetu ruskom dvoru. U to vreme Pašić je od ruskog cara dobio dva miliona dinara da isplati njegovog oca kralja Milana, koji se,
primivši novac, javno odrekao svojih kraljevskih i građanskih prava i izjavio da
će živeti izvan Srbije, da u nju neće dolaziti do sinovljevog punoletstva.
Donet je i zakon koji mu je zabranjivao povratak, ali Milan nije poštovao ni dogovor ni zakon. A jednom prilikom je,
došavši u Srbiju, zapanjenim radikalima rekao da ga tuže što krši zakon.
Pored tih problema, Pašić se kao premijer Srbije suočio i sa problemom kada je Aleksandar
Obrenović, na nagovor svog oca, aprila 1893. godine, sa nepunih 17 godina proglasio sebe punoletnim, odbacio
Namesništvo i počeo navodno samostalno da vlada.
Nikola Pašić se maja 1891. godine, u svojoj 45. godini, venčao sa
Đurđinom Duković, u ruskoj pravoslavnoj crkvi u Firenci NJegova tazbina je bila poreklom iz Herceg Novog i bavili su se pomorskom trgovinom
između Italije i Rusije. Žena mu je donela veliki miraz što je Pašiću bilo od velike pomoći da, kako navode biografi, ostane u politici.
Đurđina i Nikola imali su sina Radeta i kćeri Daru i Pavu. Dara se udala za istaknutog srpskog diplomatu
Božidara Purića, a Pava za Stefiju Račića brodovlasnika iz Cavtata.
Povratak
na predhodnu stranu