Zamerka opozicije
U septembru 1916. na Krfu, za vreme zasedanja srpske Skupštine, kako navodi Sforca, jedan opozicioni poslanik zamerio je
Pašiću da ne ističe dovoljno srpske žrtve pred saveznicima. Pašić je odgovorio:
"Zar bi trebalo da neprestano na sav glas trubimo o žrtvama našeg naroda? Mislim da
način na koji je on poneo svoj krst i izvršio svoju dužnost govori dovoljno, a mi bismo se ponizili kada bismo se time hvalili kod saveznika i po prestonicama Antante".
Sukob sa regentom
Regent Aleksandar Karađorđević, kako navodi dr Dragnić, nameravao je da 1916. ukloni
Pašića i postavi vojno-činovničku vladu, a Pašić mu je navodno odgovorio: "U ovoj
Skupštini Radikalna stranka ima većinu. Ako ovo nije narod ni vi niste kralj...". A kada je po Aleksandrovoj
želji tražen zakon koji bi proširio jurisdikciju prekog suda i na vojna lica (do tada je pokrivao samo vojne obveznike),
Pašić je i to odbio.
Teorija o premijeru
I odnosi sa kraljem Aleksandrom bili su promenljivi, mada je Pašić razvio teoriju da "premijer mora
poštovati krunu i nastojati da bude korektan", a u isto vreme "ne sme biti
previše na odstojanju ni suviše blizak", poredeći to sa kaminom: "Ako si
suviše blizu ne valja, izgorećeš. Ako si predaleko ne valja, smrznućeš se."
Pouka Milanu Rakiću
O Pašiću su sačuvane i mnoge anegdote. Jedna od njih kaže: Kada je pesnik Milan
Rakić prvi put stupio u diplomatiju, primio ga je i Pašić rečima:
"Ovaj, ja sam čuo da ti pevaš pesme, ali u spoljnoj politici nema pevanje, nego ima sve da
čuvaš u državnu tajnu, kao što devojka ima da čuva... ovaj... pre nego
što se uda".
Razuzdani princ Đorđe
Jednom prilikom ministar dvora Karađorđevića došao da se žali kod
Pašića: "Gospodine predsedniče, naš zastupnik poslanika iz Pariza, javlja da princ
Đorđe (stariji sin kralja Petra Prvog), tamo čini prava čuda!... Nego mislite li
šta preduzimati zbog ugleda zemlje i dinastije?".
Na to će Pašić: "Ovaj... jes... onaj... znaš, ali, bolje da čini tamo nego amo... a ovaj
znaš, zemlja i dinastija su sa Francusku u dobre odnose... pa ovaj, ako on dođe amo, mi
ćemo ga opet poslati tamo!"
Razgovor sa novinarom
Međutim, Pašića su kritikovali što se, s obzirom na pozne godine ne
povlači iz visoke politike. Kad mu je jedan novinar to pomenuo, prenevši
reči jednog radikala da je Pašić nesposoban da vodi stranku i državne poslove zbog starosti, Baja je odgovorio: "Istina je da sam star. Proslavljam svoju osamdesetu godinu. Ali, hvala Bogu, moje umne sposobnosti su dobre, a moje
fizičko zdravlje me služi bolje nego neke od šezdeset koji pate od političkih nazeba.
Da, da, pokojni Stojan i pokojni Milenko i pokojni Draža, često su mi govorili da sam ja star i da treba da se
čuvam promaje i prehlade, ali ja sam im rekao, a to kažem i danas: Muškarci u mojoj porodici
dožive stotu, a neki čak hoće i da je prekorače. I umiru potpuno bistra uma".
Mitropolite, kako gospođa ?
Došao mitropolit Dimitrije u dvor da kralju čestita Novu godinu. Stigao potom i
Pašić, pa skide cilindar, priđe mitropolitu s osmehom i reče:
"Dobar dan Vaše Visočanstvo! Kako je gospođa sa zdravljem"? Mitropolit, koji je naravno monah, zbunjen pominjanjem
"visočanstva i gospođe", zakašlja se i bez odgovora ostavi
Pašića.
Anegdota- Bakšiš
Nikola Pašić je, po svedočenju njegovih savremenika vodio jednostavan
porodični život. Bio je umeren u svemu i veoma štedljiv, o čemu je ostalo
svedočanstvo do danas. Pošto nije imao običaj da ostavlja bakšiš u kafani, kelner je jednom napomenuo: "Gospodine
Pašiću, Vaš sin Rade uvek ostavlja bakšiš". Na to je Pašić rekao: "Lako je njemu kad mu je otac Nikola
Pašić".
Anegdota sa
sinom
Drugom prilikom, kad mu je sin Rade odocnio kući, Pašić ga upita gde je bio ceo dan. "Bio sam tata na trkama, bilo je vrlo interesantno",
kaže mu sin. "A ko je pobedio?", pita otac. "Jedna kobila", odgovori Rade i kaza
čija je. "Pa, ovaj, zar i ženske tržeš", pripita Pašić.
Za razliku od privatnog života koji je umeo da začini humorističkim dosetkama, u politici je Nikola
Pašić često izgledao zagonetan i nedokučiv, ljudima je prilazio s
određenom rezervom i drugima nije poveravao svoje misli i ideje, sve dok sam ne bi
raščistio sa dilemama i problemom.
Povratak na
predhodnu stranu