95 ТЕЗА
Лутер није хтио да потврди дјелотворност индулгенција због чега га је Тецел осудио. Убрзо, Лутер је напсао 95 теза на латинском је-зику којима је хтио да оповргне пре-тјеране тврдње о индулгенцијама. Вјешајући тезе на врата цркве у Витембергу, 31. октобра 1517.године, Лутер је позвао Тецела на расправу. до те расправе никада није дошло али је Тецел одговорио Лутеру тако што је написао сто шест противтеза.
Тезе су се одмах штампале и врло брзо прошириле кроз цијелу Њемачку. Тезе су се, иако је то стајало у наслову ( Спор о моћи корисности теза), бавиле не само питањем опроста гријехова, да ли опрост може спасити душу, већ и о ограниченој власти папе, да ли је он компетентан да да опрост. Лутер је ту изнио своје мишљење да су еванђеља ''једи-ни богом надахнути темељ кршћанства''.Тражио је да папа вјернике ослободи из љубави а не за новац.
Сљедеће године,1518.,Лутер је осумњичен за херезу а у Риму је отворен судски постиупак против 95 теза њега. Да не би ушао у Рим,Фридрих Саксонски, Лутеров изборни кнез, успио је испословати да га у Аугзбургу саслуша кардинал Кајетан. Лутер на сабору није хтио опозвати своје учење и није хтио да обећа да више неће реметити црквени мир. Побјегао је из Аугзбурга и позвао на општи сабор. Лутер је написао опис разговора који се ширио кроз Њемачку. У примјерку који је дао свом пријатељу, Венцелу Линку, додао је ре-ченицу у којој папу пореди са Антихристом:'' Шаљем ти своје слромно дело да би могао да видиш да ли сам у праву кад претпостављам да, према Павлу, стварни Антихрист држи власт над римском црквом.''
Јуна 1919. саски војвода Георг је наговорио Лутера да изађе на расправу са тео-логом који је подржавао папу-Јоханом Еком. Ек га је требао оптужитиза хуситизам због тврдње да је свето писмо а не папа врховни вјерски ауторитет. Лутер је порекао непогре-шивост папе, екуменских концила те да се примат темељи на светом писму.
Послије расправе са Еком у Лајпцигу, Лутер је објавио неколико својих радова у којима је изложио своје схватање о светим тајнама. Од седам, он је одбацио четири за које се не може наћи објашњење у Еванђељу, а задржао је три: крштење, причест и покору. за њега је крштење била најважнија тајна јер се крштењем хришчанин поново рађа, ослобођен гријеха.
До 1520.године одбацио је теорију о транссупстанцији по којој се приликом причешћа материје хљеба и вина претварају у тијело и крв Христову али да задржавају свој изглед и укус. Лутер је прихватио да хљеб и вино представљају тијело и крвали је од-бацио учење да се материја мијења. Тврдио је да је Бог присутан приликом причешћа а да је свештеник само посредник у божијем откровењу.
Расправа са Еком је довела о отвореног сукоба са папом Лавом X, који је у јуну 1520. објавио булу Еxsurge Domine(Устани Господе). Осудио је Лутерове списе и дао му рок од шездесет дана да се одрекне својих ставова. Као одговор, Лутер је 10. децембра 1520. пред Сврачијим вратима у Витенбергу спалио булу и све црквене правне књиге на-кон чега су га 3. јануара 1521. године искључили из цркве што представља коначан раскол са Ватиканом.
У међувремену Лутер је написао три изузетно важна списа у којима је напао папство и цркву и позвао, не више на реформу унутар цркве, већ на борбу против ње. Та три списа су:
1. Крћанском племству њемачког народа о побољшању кршћанског стања,
2. Вавилонско сужанство цркве и
3. О слободи хришћанина.
 |
 |
 |
 |
 |
 |