ЕРАЗМО РОТЕРДАМСКИ
На њемачку реформацију много је утицао холандски хуманист, Еразмо Ротер-дамски. Он је реформу цркве замишљао као реформу клера и црквених општина, а не као реформу догми збо чега се није слагао са Лутером.
У свом дјелу Похвала лудости, 1509. године, исмијао је злоупотребе у цркви, згражао се над побожношћу која је била прожета лаковјерношћу, празновјерјем, страхом од пакла, ђавола, причом о вјештицама и због тога је позивао на повратак једноставној и чистој вјери еванђеља. Сматрао је да се злоупотребе цркве морају уклонити али да се суштина хришћанске вјере не смије мијењати те да се спасење налази у одгајању самога себе чињењем добрих дјела и школовањем што је још један разлог због којег се није слагао са Лутером који је вјеровао да је спас у вјери.
Многи су мислили да ће Еразмо покренути реформу коју су сви жељели те су прихватили његове предлоге за реформу. Он је проповиједао да права реформа треба да крене од извора тј. од Светог писма и једноставне бибнлијске теологије. У почетку је подржавао Лутера да би се касније због различитих схватања окренуо против њега. Док је Еразмо у природи видио само добро а у слободи духа нужну претпоставку људског образовања и побожности дотле се Лутер према природи и разуму односио са скептицизмом.
Еразмоје своју критику Лутера започео у спису О слободној вољи. Лутер му је одмах одговорио противсписом О неслободној вољи. Против Лутера Еразмо је написао још један спис и од тада одлучно одбија његово учење. Он се окренуо против Лутера јер није хтио да допринесе расколу цркве, био је против рата, вербалног насиља и вјерске нетрепе-љивости. Касније је Лутер изјављивао да је Еразмо једини његов противник који је схватио суштину његове науке.
Њихова расправа се водила углавном око тога шта је то слободна воља. За Луте-ра слободна воља је '''фикција, ријеч лишена реалности'' јер не зависи од човјека да ли ће он чинити добро или зло а за Еразма слободан избор између добра и зла представља услов људске одговорности. Лутер му је пребацивао то што он жели да све ријеши мирним путем а ''озбиљна, ивотна, вјечна и суштинска истина'' треба да се брани по цијену живота. Ера-змо му је затим одговорио не скривајући своју мржњу и озлојеђеност и ту је преписка завршена.
Филип Меланхтон је писао о Лутеру и Еразму: ''Шта тражимо од теологије? Две ствари. Утеху од смрти и страшног суда. Лутер нам је пружа. Учење о моралу и углађености,то је Еразмов посао.''
|
|
|
|
|
|