САБОР У АУГЗБУРГУ

Карло V се 1530. први пут, послије девет година, вратио у Њемачку. Желећи да ријеши вјерско питање сазвао је сабор у Аугзбургу на којем су лутерани изнијели своје ставове у документу Аугзбуршко вјеровање које је написао Филип Меланхтон. Спис је про-читан 25. јуна а вјеровање се састоји из 70 тачака и наглашава разлику између католика и протестаната. Лутерани су тражили да се остане при привременом прекиду из 1526.године док општи црквени сабор не ријеши вјерско питање. Добили су шест мјесеци да одустану од свог учења(да се подложе) под пријетњом рата.Као одговор на то протестантске државе оснивају 1531. год. шмалкадску лигу под вођством Филипа Хесенског. Циљ лиге је био да брени своју вјеру, тј. протестантизам.

Због турских пријетњи, цар је 1532. у Нирмбергу склопио вјерски мир, проте-станти су јавно признати до општег сабора. Папа Павао III је сазвао општи сабор 1536. али он се састао тек 1545.

Послије склапања мира 1546. са Француском и Турском, Карло је прогласио рат против вјерских непријатеља. Шмајкландски рат, 1546-1547, завршен је царевом побједом али се лутеранство није могло искоријенити јер је ималу огроман број присталица.

Исте године када је рат почео умро је и Мартин Лутер.

 ДРУГИ САБОР У АУГЗБУРГУ

Пошто је папа сабор премјестио из Тридента у Болоњу, Карло Је знајући да тамо протестанти неће хтјети отићи одлучио да питање вјере сам ријеши на другом сабору у Аугзбургу. Одлуку је донио он сам. Аугзбуршки интерим, објављен 1548., донио је неке привремене одлуке. Цар је допустио протестантима да имају ожењене свештенике и лаички калеж(причешће под обjе прилике). За католике то није важило-за њих су постојала друга правила. Те одредбе су се тешко спроводиле а њимњ нису били задовољни ни католици ни протестанти.

НАЗАД