САБОР У ВОРМСУ

Нови њемачки цар, Карло V, требао је да, послијепапске одлуке , протјера Лутера. Пошто је постојао закон према којем нико није могао бити протјеран а да прије тога није саслушан, Карло је донио одлуку да се Лутер саслуша пред сабором у Вормсу. Лутер је у град дошао 16. априла 1521.године. Иако искључен из цркве, на улицама се окупило око 2000 људи који су дошли да га виде. Сљедећег дана Лутер је бранио своје учење пред скупљеним кнежевима клером и племством који су поново тражили да опозове своје учење на шта је он тражио да му се да времана да размисли. Добио је један дан. 18. априла он је у свом, добро припремљеном, говору рекао да не може и неће да опозове своје учење, против којег они немају доказа, јер сматра да не може да ради против своје савјести.

''Ако не будем свладан свједочанствима Светога писма или очитим разумским разлозима онда чу и даље остати свладан тим наводима Писма што сам их навео, и моја ће савјест остати заробљеник Божије ријечи. Јер ја не вјерујем искључиво папи и концилима, кад сви знају да су се они чешће преварили и протусловили сами себи. Не могу и нечу ништа опозвати јер није ни сигурно ни разборито да човјек нешто уради противсвоје савјести''

Сљедећи дан је и Карло одржао говор на којем је рекао да су сви његови преци ''вјерни синови Римске Цркве, бранили католичку вјеру, светих обичаја, декрета'' што је њему послије њихове смрти остало као ''свети дуг''. За Лутера је рекао: ''Јер сигурно је да се поједини брат вара ако сам стоји против мишљења свега кршћанства, иначе би кршћанство тисућу, или више година било у заблуди.''

6. маја 1521. сабор је донио Вормски едикт којим осуђује Лутера због прихвата-ња Хусовог учења, одбацивања сакрамената, увреде папе и Ватикана и подстицања на побуну у цркви. Тим едиктом Лутер је протјеран из Њемачке.

Када је Лутер одлазио из Вормса напали су га витезови кнеза Фридриха Мудрог и одвели у дворац Варцбург како би га склонили пред прогоном. Али, Карло није ни по-кушавао да га пронађе. У том замку остао је око десет мјесеци и за то вријеме је успио пр-евести Библију на њемачки језик. Иако је она и прије била преведена, 5000 примјерака Лу-терове Библије се продало за два мјесеца а успјех није постигнут због превода већ због то-га што се жеља њуди за Светим писмом стално повећавала. Потражња књига је била дале-ко већа од понуде. 1520. је постојало око 6 600 примјерака Библије на њемачком језику и 13 500 на другим језицима, око 12 000 псалитира и 100 000 Новог завјета.

Послије сабора у Вормсу, Карло улази у ратове против Француске и Турске и одлази из државе. Није се вратио девет година што је допринијело да се Лутерово учење несметано шири.

Године 1521. Лутер је написао расправу О монашким завјетима у којој говори да их треба одбацити. Исте године неколико свештеника се оженило а монаси у све већем броју напуштају манастире. И сам Лутер се, 27. јуна 1525. дѓодине оженио бившом мона-хињом, Катерином фон Бора. Када се оженио имао је 42 а Катарина 26 година. Иако ју је волио говорио је да се оженио да би угодио оцу а пркосио ђаволу и папи. Имали су шесторо дјеце.

НАЗАД