СЕЉАЧКИ РАТ 1524.

Иако је био широко распрострањен, Лутерански покрет није могао да задовољи потребе нижих слојева друштва, посебно сељака који су хтјели да се ослободе феудалних обавеза и пореза. Устанак је започео јуна 1524. у југозападној Њемачкој (јужном Шварцва-лду) и врло брзо се проширио преко Швапске, Франачке, Елзаса, Тирингије до Тирола и Салцбурга. Видећи у Лутеру свог вођу, сељаци су, цитирајући његове ријечи, изнијели своје захтјеве у Дванаест тачака сељаштва. Ти захтјеви су да конгрегације бирају све-штенство, да проповиједи буду разумљиве, да се смање обавезе, намети, таксе, и да се укине племство. Као одговор Лутер је објавио спис Опомена на мир у којем је позивао на помирење  и да кнезови испуне захтјеве сељака. Кнежеви су одбили захтјеве а рат се проширио из јужне у средњу Њемачку.

Устанку је 1525. године пришао и Томас Минцер који је постао вођа сељака. Вјеровао је да се на земљи може успоставити политичка владавина Бога. Владаре је про-гласио за ''безбожне ниткове'' и наредио крвопролиће на дан назначен као Гидеонов мач. Послије неколкико запаљених села и побијених људи, Лутер је написао спис Против раз-бојничких банди сељачких убица у којем позива кнежеве да угуше устанак.Позвао је све да се супроставе сељацима и да их убију. ''Праведно је убити их, као што је праведно убити бесног пса; ако га не убијеш он ће убити тебе'' Овим позивом, без којег би исто тако до-шло до гушења устанка, Лутер је одбио од себе многе присталице који су вјеровали да ће вјерска реформа уједно бити и друштвена.

Иако су били у великом броју, око пола милиона, сељаци нису били добро орга-низовани и нису имали оружја. Када су на њих пуцали топовима, они су се разбјежали али их је дочекала коњица кнежева. Томас Минцер се сакрио у једном подруму. Када је ухва-ћен мучен је а затим му је одсјечена глава. У рату је убијено на стотине хиљада сељака и исто толико рањено.

НАЗАД