УЗРОЦИ  РЕФОРМАЦИЈЕ

До избијања и ширења реформације су довели многи фактори.

Њемачка црква је била најбогатија од свих хришћанских цркава. Скоро једна трећина укупне државне земље се налазило у црквеном посједу али и поред тога црква је тежила да то имање увећа.Огромна количина њемачког богатства,чак 300 000 гулдена како је процијењено одлазило је из Њемачке у Рим.

Свештеници су више живјели као свјетовни а не духовни владари. Племство је именовало столне каптоле који су бирали бискупа који је био из редова племства.Зборне надарбине су постале установе у којима се збрињава племство. У тим заједницама се није бринуло о духовном животу већ се живјело у духу племства.Свештенство које је живјело у манастиру се није придржавало редовничких правила: занемаривали су пост, хорску службу,нису се бринули на одговарајући начин за подучавање искушеника. Док је виши клер живио у изобиљу, дотле је нижи клер који је био сиромашан, необразован и заборављен од црквеног врха. Постојале су двије врсте свештеника који су живјели у конкубинату: они који су живјели распусним животом и они, бројнији, који су живјели само са једном женом.

Поред тога што су водили раскошан живот не испуњавајући своје обавезе,папе су се служиле свим средствима да дођу до новца. Да би дошли до тог циља користили су екскомуникацију, индирект,продавали су индулгенције и црквене положаје.Папа Лав X се правдао да новцем од продатих индулгенција жели да обезбиједи средства за завршавање храма Светог Петра у Риму али велики дио тог новца се трошио и на раскош.

Свештеници су у почетку опростом давали ослобођење од временских гријехова али само ономе ко би се истински покајао. За узаврат су тражили право да се моле за смањење казне и у чистилишту. Проглашењем једне папске буле у XV вијеку у своје молитве су укључили и душе умрлих. Куповање опроста је постало ''дјело побожне скрби за мртве'' а истовремено је било упућено добробити живих људи. Њемачка је продају опроста видјела као једну од метода да њено богатство оде у Рим.

Познат случај злоупотребе опроштајница је када је Албрехт од Хоенцолерна изјавио да жели да постане надбискуп Мајнца, иако је већ држао бискупије Магдебурга и Халберштета а није имао довољно година ни да буде бискуп. Папа је пристао на то али само ако добије 10 000 дуката. Пошто Албрехт није имао новца он га је посудио од Фугера. Када је требао да врати дуг, помогао му је папа дозволивши му да продаје индулгенције под условом да половина прихода иде Фугеру а половина за изградњу цркве.

 Поред ранијих, папа Лав X је надбискупу од Мајнца написао још једну опро- штајницу за 50 000 дуката. Договор је био да надбискуп по цијелој земљи пошаље људе који ће их продавати и да подијеле зарађени новац.

Један од највећих преступника непотизма био је папа Сикст IV који је своје нећаке именовао за кардинале или их је постављао за господаре градова

Још једна злоупетреба цркве била је плурализам или право свештеника на приход са више од једног црквеног имања. Бискупи и свештеници су су посједовали по неколико пребенди на којима нису становали ни вршили своје обавезе а са којих су убирали приходе. Бригу о њима су препустили слабо плаћеним и необразованим капеланима.

НАЗАД