МАРТИН ЛУТЕР
Мартин Лутер је рођен 10. новембра 1483. године у Ајселбану као најстарији син Ханса који иако је био сељак није био сиромашан. Послије Мартиновог рођења Лутерови су се песелили у Мансфелд гдје је његов отац постао градски савје-тник и сувласник шест рударских окана, двије топи-онице. Отац му је био строг а мајка стидљива, скро-мна жена која је била посвећена молитви. У таквој породици у којој су га родитељи често тукли јер су вјеровали да је батина створена за стварање врлине, Мартин је добио строго образовање.Касније је гово-рио да је суров живот који је имао са њима био разлог што је отишао у манастир.
Завршио је основну школу у Мансфелду, латинску школу у Магдебургу,затим је ишао у школу у Ајзена-ху. Године 1501. отишао је на универзитет у Ерфурту гдје је већ сљедеће године дипломирао и постао магистар филозофије. Учио је грчки, хебрејски и читао најважније латинске цитате.
Ханс Лутер је хтио да му син студира право. За вријеме олује, док је Мартин путовао у Ерфурт, 2.јула 1505.године, гром је ударио у једно дрво. Лутер је то схватио ''као да га Бог опомиње да ће га, ако не посвети своје мисли спасењу, смрт изненадити неисповјеђеног и проклетог''.
Он се тада, из страха, завјетовао светој Ани да ће се замонашити ако преживи олују. Већ 17. Мартин Лутер (1483-1546) јула Лутер се придружио еремитима, аугустиновским пустињаци-ма. Сљедеће године је положио завјете на сиромаштво, крепост и послушност а 1507. заре-ђен је за свештеника. У то вријеме Лутер је хтио да буде сигуран да ће му његова дјела обезбиједити опроштај гријехова стога се смрзавао у ћелији коју нјије гријао, постио, бичевао сам себе надајући се да ће истјерати ђаволе из свог тијела.Касније је Лутер изјавио:
''Био сам побожан монах, то могу да тврдим, и тако сам се строго придржавао правила да могу да кажем: ако је иједан редовник икада стигао до неба захваљујући мона-штву, онда ћу и ја нити тамо добродошао. Да је то дуже потрајало сатро бох себе бдењима, молитвама, читањем и другим пословима.''
Лисјен февр је писао да ''између 1505. и 1515. године Лутеру није било важно реформисање цркве. Важан му је био Лутер, Лутерова душа,Лутерово спасење. Само то.''
Осим Библије коју је добио када је дошао у манастир , Лутер је проучавао светог Августина и Петра Ломбарђанина.Читао је и дјела њемачких мистика XV вијека , доминиканца Таулера и дјело Њемачка теологија, непознатиог аутора.
Бећ 1508/1509. одлази, на позив Фридриха Мудрог, У Витемберг на мјесто на-ставника логике и физике, стиче титулу доктора теологије и преузима библијску катедру коју је раније држао Штаупиц. Предавао је о псалмима, о посланици Галаћанима и о по-сланици Хебрејима.
Августиновци су били увјерени да је Бог прије стварања свијетанеке одредио за рај а неке за пакао.Међутим Лутер је одбио то мишљење јер је, Читајући посланицу светог Павла Римљанима,стекао је мишљење да се човјек може ослободити гријехова само помоћу потпуне вјере у Христа, његове муке и смрт, а не помоћу добрих дјела (sola fide). Тренутак када Лутер износи мишљење да се човјек може спасити вјеровањем означава почетак нове теологије. Из тога је проузашло и увјерење да истину требе тражити у светом писму које мора бити разумљиво и приступачно свима.
ПУТ У РИМ
Викар реда за Њемачку,Штаупиц, хтио је да у исте манастире окупи и опсерва-нте и конвентуалце. Монаси у Ерфурту су се бојали да ће се тиме покварити вјерска атмо-сфера и Лутер са још једним монахом октобра 1510. одлази у Рим.да би тражио да се та два реда не спајају. Када је угледао град, пао је на кољена и узвикнуо:''Поздрављам те, о свети Риме!'' О Лутеровој посјети Пиму се не зна много али је позтнато да је обишао много цркава, да је дао општу исповијест и да је је добио много индулгенција. Послије де-сет година у Разговору за столом описао је Рим као срамоту, папе које су горе од паганских царева а за папски дворје рекао да у њему ''за вечером служи дванаест нагих дјевојака'' Још је писао:''Нико не може ни да замисли какви гријеси и каква безбожна дјела се чине у Риму; човјек треба то да види и чује да би могао вјеровати. Зато с правом неки кажу: Ако постојипакао, онда је Рим на њему саграђен; то је бездан одакле излазе сви гријеси.''
 |
 |
 |
 |
 |
 |