ШТА ЈЕ РЕФОРМАЦИЈА?

Термин реформација потиче од латинске ријечи reformare, што значи обновити, дати нови облик. У среднјем вијеку се користио да би се означио покушај мијењања цркве или друштва. Црква је под реформацијом подразумијевала окретање од свјетовности и прочишћење доктрине и праксе.

У средњем вијеку је било много реформаторских покрета али временом, реформација се почела односити на XVI вијек. Покрет реформе цркве у почетку није требао да цркву подијели али, када се Рим окренуо против реформатора, када их је осудио, они а првенствено Мартин Лутер су се одвојили од цркве коју су сматрали да је изопачена у својој пракси и да се налази у теолошкој заблуди.

Реформација се временски поклапа са великим открићима (научним, географским) а откриће штампе је много утицало на ширење реформације јер су се на тај начин лутерове ријечи кроз цијелу Европу преносиле управо онако како их је он изговорио.

''Лутеранство је било већ од почетка дете штампане књиге.''

Од самог почетка она је била реакција против цркве која више није могла да задовољи вјерске потребе како свештенства тако и обичних људи. Она је била израз поли- тичких и вјерских дешавања која су појединци искористили  да створе нову вјера.    Ј. Лорц каже: ''Ријетко је кад за голем, радикално превратни повијесни процес-револуцију великог стила-особа појединац имала толико значење као оно које Мартин Лутер има за реформацију.''

Реформе су биле потребне али су се могле извршити унутар цркве. Лутер је, у ствари, био само представник реформних тежњи које су биле снажне унутар цркве. Велика је штета што он није остао унутар цркве већ се окренуо против ње. Али, његова теолошка наука се разликовала од црквене науке и тако је реформа прерасла у реформацију.

НАЗАД