AMAZONKE
(Grč.
Amazones, lat. Amazones - narod ratobornih
žena, koji je nastanjivao severnu obalu Male Azije, ili krajeve pod Kavkazom,
ili današnji Krim. Praotac im je bio bog rata
Ares)
Očigledno
propadaju mitu, iako grčki istoričari govore o njima kao o istorijskom narodu. U
opisima njihove društvene organizacije, koje često daju s pojedinostima vrednim
pažnje, moguće je pratiti tragove matrijarhalnog uređenja. "Amazonke su bile
narod" sažima mišljenje o njima Diodor Sicilski u 1. veku p.n.e. "kojim su
vladale žene. Njihov način života vrlo se razlikovao od našeg. Žene su se
obučavale u ratnoj veštini i neko vreme su morale da služe u vojsci. Za vreme
vojničke službe ostajale su device. Nakon otpuštanja iz vojske udavale su se da
bi imale decu. Ali svu vlast u javnom životu držale bi u svojim rukama. Muškarci
su vodili domaćinstvo, kako to u našem društvu čine udate žene".
Ime im je, navodno, bilo izvedeno od reči "amazos", tj. "besprse", jer su sebi,
prema nekim verzijama mita, u mladosti spaljivale jednu dojku da im ne smeta pri
zatezanju luka. Glavno oružje bile su im sekire. Vladar im je uvek bila kraljica.
Kao i muškarci, ratovale su često, a u hrabrosti nisu zaostajale za njima.
Grčki junaci su često dolazili u dodir s Amazonkama. Uz retke izuzetke, najčešće
u ratu. Prvi se protiv njih borio junak Belerofont kada su upale u Likiju, i
nagnao ih u bekstvo. Protiv njihove kraljice Hipolite krenuo je u ratni pohod i
junak
Herkul. Atinski kralj
Tezej, koji ga je pratio,
doveo je kući kao robinju zapovednicu njihove vojske, Antiopu, i njome se oženio.
Njene drugarice su došle da je oslobode, ali se Antiopa zaljubila u Tezeja,
branila s njim Atinu i u borbi poginula. Amazonke su s Grcima poslednji put
ukrstile oružje u trojanskom ratu. Njihova kraljica Pentezileja je došla u pomoć
opsednutoj Troji i pala u dvoboju s ahejskim junakom
Ahilom. Grci su
Amazonkama izručili Pentezilejino mrtvo telo, ali su se one zauzvrat zaklele da
više nikada naće ratovati protiv Grka. Svoju zakletvu su održale i u mitovima je
ostalo samo sećanje na njih.
Grci su smatrali da su Amazonke utemeljile brojne maloazijske gradove, koji su
danas većinom u ruševinama. Među malobrojne izuzetke se ubraja Smirna (današnji
turski Izmir). Ime Amazonki preneseno je, čudnim sticajem okolnosti, i u Novi
svet. Kad se 1541. godine Francisko Orelano, kapetan konkvistadora Gonzalesa
Pizaroa zaputio tokom najveće južnoameričke reke da dovede pomoć svojoj
desetkovanoj armiji, naišao je na njenom ušću na indijanska plemena čije su
poglavice bile žene. Pod uticajem antičke literature, reku na čijim obalama su
vladale žene nazvao je Amazonom.