Bio je borac za nacionalno oslobodjenje, najveci junak ratova za ujedinjenje. Vrlo rano je stupio u patriotsku organizaciju "Mlada Italija". Zbog ucesca u pobuni republikanaca u ratnoj mornarici Sardinije, u odsustvu je osudjen na smrt. Tokom 1848. odrekao se republikanskih ideja i odlucio da sluzi kralja Alberta (otac Vitoria Emanuela), kao vodju italijanskog naroda u borbi za ujedinjenje. U Milanu je formirao legiju dobrovoljaca (crvenokosuljasa) sa kojima je 1849. ucestvovao u odbrani privremene Rimske republike. U drugom ratu za ujedinjenje (1859.) organizovao je pohod na Siciliju, njegov najveci podvig, koji ga je trijumfalno vodio u Napulj, gdje je 1860. docekao kralja Vitoria Emanuela. Ucestvovao je u prusko-francuskom ratu, braneci Dizon od Nijemaca, a sa svojim crvenokosuljasima se borio protiv Turaka na strani Srba. Bio je talentovan vojskovodja i vatreni nacionalni revolucionar.