Slabosti su opasnost od hroničnih pojava koje prate privatizaciju. Sporiji ekonomski rast od drugih tržišta.

Slovenija, sa jakim istorijskim vezama sa Zapadnom Evropom, uživa GDP po glavi stanovnika bitno većim od drugih tranzicionih ekonomija Centralne Evrope. Privatizacija ekonomije nastavlja se ubrzano u 2002 – 2003  i budžetski deficit pada sa 3% GDP-a u 2002 na 1.9% u 2003. Uprkos ekonomskom usporavanju Evrope u periodu 2001 – 2003 Slovenija je održala rast od 3%. Strukturne reforme su poboljšale poslovno okruženje i uslovile veću stranu prisutnost u slovenskoj ekonomiji i pomogle smanjiti nezaposlenost. Dalje mjere za usporavanje inflacije su neophodne. Korupcija i visok stepen koordinacije između vlade, biznisa i politike centralne banke su takođe briga koju Slovenija treba razriješiti.