Сунце

           

 Најближа звијезда нама је Сунце, која спада у групу мањих звијездa. Сунце се не разликује много од милионе других  звијезда, али за нас је оно најсјајније и уједно најважније тијело, које представља извор свијетлости и топлоте неопходних за живот на земљи. Удаљено је око 150 милиона km или 8 минута и 18 секунди и по запремини је 1 300 000 пута веће од Земље. А полупречник Сунца је дужине 696 000km а то је 109 пута већи полупречник него код Земље. Температура на површини Сунца износи 6 000 степени, док је у центру знатно већа- 15 милиона степени.Сунце је велика плазмена, усијана лопта чија је маса око 330 000 пута већа од масе Земље. Састоји од водоника и хелијума који се налазе у омјеру 10:1, а поред њих у састав Сунца улази и кисеоник, угљеник, жељезо, неон и други. Ови елементи заузимају само 1% Сунчеве масе. Оно припада звијездама ''друге генерације'' а такве звијезде су изграђене од материјала који је прпадао неким претходним звијездама.   

Код Сунца разликујемо његов вањски и унутрашњи дио:

Површински слој Сунца који задире до 400km дубине назива се фотосфера. На њеној површини се налазе Сунчеве пјеге, које су тамније боје од осталих дијелова Сунца, а разлог томе је  нижа температура тих пјега. Фотосфера се састоји од водоника којег има око 91% и хелијума- око 9%. Остали елементи су заступљени у веома малом проценту. Изнад фотосфере се налази Сунчева атмосфера, која се дијели на хромосферу и корону. Хромосфера је танак слој који се може примјетити само при потпуном помрачењу. Температура у хромосфери расте према спољашњем слоју, тако да из ње избијају пламени језичци који се називају спикуле. Због ове појаве површина Сунца изгледа као ''ватрена шума''.

 
 

хроносфера
       
корона
Карактеристичне појаве на Сунцу су Сунчеве ерупције- протуберанце и еруптивне коронарне експлозије. Постоје мирне, активне и еруптивне протуберанце. Температура мирних протуберанци је  15 000К, а активних око 25 000К. Што се тиче еруптивних, оне достижу висине и до неколико милиона километара и јављају се у облику лука, након чијег пуцања материјал се враћа поново у хромосферу.Коронарне експлозије избацују у космос веома велики број наелектрисаних честица у облику Сунчевог вјетра. Када те честице доспију на Земљу оне се сударају са честицама атмосфере Земље и при том судару настаје поларна свијетлост или Aurora Borealis.
поларна свијетлост

У језгру Сунца се одвијају термонуклеарне реакције, при којима се у свакој секунди ослобађа 4x1026Ј енергије (а то је 10 000 пута више енергије него што је човјечанство произвело у цијелој својој историји). Ова реакција се одвија на темпертури од 15.6 милиона К и при притиску од 1016 Paskala. У таквим условима плин се налази у облику плазме. Овај процес који се одвија унутар Сунца назива се фузија. При њему се спајају два атома водоника и један атом хелијума, а затим долази до ослобађања енергије у облику гама- зрака. Међутим само двомилијардити дио ослобођене енергије доспије на нашу планету. Ова реакција се одвија стабилно због веома великог гравитационог притиска који је присутан на Сунцу. Истраживања су показала да ће Сунце бити у стању да зрачи топлоту у наредних 5 милиона година. 

Језгро Сунца

помрачење сунца