Јупитер

Јупитер је највећа планета Сунчевог система.Пети је по удаљености од Сунца и спада у планете вањског Сунчевог система. Сунце обилази на удаљености 5.21 пута већој од Земље, а његов обилазак око Сунца, тј. његова година траје 11.86 година. Јупитер претставља један од најсвјетлијих објеката на небу (иза Сунца, Мјесеца и Венере), па је због тога познат још од давнина.1610.год. Галилео Галилеј је први уперио телескоп према њему, те открио 4 његова сателита чиме је доказао Коперникову теорију хелиоцентричности (да се све не врти око Земље). Што се тиче састава, у унутрашњости се налазе значајне количине стјеновитог и леденог материјала на који се наставља метални водоник. На овај слој се у благом прелазу наставља слој водоника и хилијума у молекуларном облику. 90% Јупитера чини водоник, а 10%хелијум са траговима воде, метана и амонијака. Унутрашња температура Јупитера износи око 20000К, па Јупитер 1.5 пута више енергије зрачи у свемир него што је прима од Сунца.

      

 

 

Јупитерови прстенови 

 

 

 
Јупитерово магнетно поље је око 100 пута веће од Земљиног што доводи до закључка да људи не би могли боравити на њему. Јако магнетно поље је посљедица дебелог слоје металног водоника и брзе ротације. Телескопом се могу уочити зоне и појасеви паралелни екватору. Бијеложућкасте зоне представљају подручја гдје плин извире а црвенкастосмеђи појасеви подручја гдје плин понире. Вјетрови који у зонама и појасевима достижу брзину и до 530km/h имају супротне смјерове.Вјерује се да постоје три слоја облака (плави,бијели и смеђи) изнад којих се налази црвени који Јупитеру дају карактеристичан изглед.1979.год. Летјелица Voyager је открила Јупитерове прстенове који се углавном састоје од микрометарских честица прашине, а простиру се све до површине планете.