| Што се тиче метеорита они се дијеле на оне који су пронађени након виђеног метеора и на оне који су пронађени случајно (енг. fall и find). Најчешће добијају називе према мјесту на коме су пронађени.Према саставу се могу подијелити на: камене,металне и камено-металне. |
|
|
|
Ударни кратери претстављају геолошке структуре настале ударом метеорита, комета или астеорида у планету или сателит. На површини Земље познато је само око 120 кратера у геолошки стабилним подручјима Сјеверне Америке, Аустралије и Европе. Узрок томе је често преобликовање површине Земље изазвано вулканским и тектонским факторима. |
| Први познати ударни кратер, Barringer-ов, пронађен је 1920.год. Налази се у Аризони, пречника 1186m и приближне старости 49 000 год.(у њему су пронађени дијелови метеорита). |
 |
Иначе се ударни кратери према облику могу подијелити на једноставне и сложене. Једноставни кратери су правилног, здјеластог облика са односима дубина-пречник од 1:5 до 1:7 (код већих кратера присутно је средишње узвишење у облику прстена или шиљка, а долази и до ерозије стрмих зидова). Однос дубина-пречник код већих кратера је од 1:10 до 1:20. Пречник код којег кратер постаје сложен зависи од гравитације на површини ударене планете (што је гравитација већа, пречник код којих кратери постају сложени је мањи).
 |
 |
 |
 |
 |
 |
