Наша планета се састоји од неколико слојева, која се међусобно разликују по хемијском саставу, а ти слојеви су:

Ø      Унутрашња језгра - у крутом су стању и сматра се да је температура у средишту око 7 500К, што је више него на површини Сунца.

Ø      Вањска језгра – састоји се од вруће, електрички водљиве течности, која је заслужна за стварање магнетног поља. Овај слој је нешто ријеђи од жељеза, па се претпоставља да садржи кисеоник и сумпор.

Ø      'Д' слој – дебео је око 200-300 km, настао таложењем материјала из доњег слоја или израњањем из језгра.

Ø      Доњи омотач – изграђен је од силицијума, магнезијума и кисеоника, и у мањим количинама од жељеза, калцијума и алуминијума.

Ø      Пријелазно подручје – назива се још и мезосфера и извор је базалтне магме.

Ø      Горњи омотач – у његов састав улазе минерали оливин и пироксин. Слој који се назива астеносфера је углавном отопљен, а слој који се налази између горњег омотача и коре назива се Мохо-слој.

Ø      Океанска кора – тања је од континенталне

Ø     Континентална кора – главни састојци су кварц и фелдспар. Кору заједно са горњим омотачем називамо литосфера. Површина Земње је врло млада, јер је изложена сталним промјенама услијед ерозије и тектонских процеса. Уопштено гледајући хемијски састав Земље чине жељезо, косеоник, силицијум, магнезијум, никл, сумпор и други.

Вратити на почетну страницу