OBIČNI
SMUĐ :: SMUĐ KAMENJAR :: VOLGIN SMUĐ
Smudj je porijeklom iz voda rijeke Elbe koja se
uliva u Aralsko more. Odatle je donesen u
zapadnu Evropu i Ameriku. Dve su osnovne vrste smuđeva kod nas. Prvi je
rasprostranjeniji obični smuđ, a drugi je smuđ kamenjar.
Stizostedion lucioperca - obični
smuđ
Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi nose krljušt na
sebi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. Živi u omanjim jatima, u
najdubljim dijelovima rijeka u njihovom donjem toku. Najviše mu odgovara pjeskovito
i kamenito dno. Prilagodljiv je, pa može žijveti i u brakičnim vodama i vještačkim
jezerima. Može da naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.
Stizostedion volgensis - smuđ kamenjar
Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni dijelovi
glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljuštima. U bočnoj
liniji se nalazi 80-97 krljušti. Naraste do 50 cm i 1,4kg.
Smuđu je neophodna voda bogata kiseonikom da bi prežijveo i tada može
podneti velike toplotne ekstreme, pa cak i 35 C. Najviše voli dubinu od 4 m, a
kada voda nadolazi približava se obali u područja dubine od 1 do 2 m.
Životni vek smuđa je 17 godina.
 |
 |
 |
 |
 |
 |