CITATI

"...Pretpostavljam da se moji citaoci uopste ne secaju, ili se veoma maglovito secaju, onog tako znacajnog perioda svoje egzistencije koji prethodi dolasku na svet, a protice u majcinoj utrobi. Medjutim, ja se secam, i to kao da je bilo danas. Zato hocu i da pocnem ovu knjigu od pravog pocetka: dragocjenim i jasnim sjecanjem na moj zivot u majcinoj utrobi. To ce bez sumnje biti prva secanja ove vrste od pocetka istorije knjizevnosti sveta..."( "Ja sam genije")

"Nista mi nije. Znam da je moja slava tu, zrela kao smokva sa Olimpa. Dovoljno mi je da stegnem zube i da zvacem da bi joj osetio ukus. Nemam nikakvi drugi razlog za brigu. A ipak, taj nemir raste a ja ne znam ni kud ide ni odakle dolazi. Ali on je tako snazan da me plasi. Evo sta mi je: nepostoji nista cega bi se bojao, ali bojim se straha, a taj strah od straha u meni izaziva strah! Nemastina je bila jos jedna od nasih tajni. Gotovo nikada nismo imali novaca i ziveli smo tajno obuzeti brigom zbog toga. Medjutim, znali smo da nasa snaga lezi u tome da to ne polazemo. Sazaljenje, govorila je Gala, ne lezi u tome da izazove sazaljenje, vec postidjenost. Mogli smo da umremo od gladi, niko to nikada ne bi saznao.Genio y figura hasta la sepultura "genijalnost i stav do smrti", to je bila nasa deviza. Licili smo na onoga Spanca koji nema sta da jede, ali koji u podne odlazi kuci i seda za prazan sto na kome nema ni hleba ni vina. Ceka da ostali zavrse rucak. Trg je pust i uspavan pod nemilosrdnim Suncem. Sa svih prozora opazice onoga ko prvi, posle obeda, predje preko trga. U zgodnom trenutku nas covek ustaje, stavlja cackalicu medju zube i prelazi preko trga cackajuci ih. Treba da veruje da je jeo, jer inace nece moci nikada da zagrize".