|
|
|
1928, 14. juna, rodio se u Rosariu, Argentina, kao
prvi sin Ernesta Guevare Lyncha i Celie de la Serne.
1946-1953 studira na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Buenos Airesu.
1950 radi kao mornar na brodu za prevoz nafte, putuje u Trinidad i
Britansku Gvajanu.
1951 (februar - 1952 avgust) putuje sa Albertom Granadosom po
latinoameričkim zemljama : posjećuje Peru, Kolumbiju i Venecuelu, odakle
se vraća u Buenos Aires, avionom, preko Majamija (SAD).
1953 Završava Univerzitet i stiče diplomu lekara.
1953-1954 Po drugi put putuje po zemljama Latinske Amerike. Posećuje
Boliviju, Peru, Ekvador, Kolumbiju, Panamu, Kostariku i Salvador. U
Gvatemali učestvuje u odbrani Vlade predsednika Arbenza, posle čijeg
pada živi u Meksiku.
1954-1956 radi u Meksiku kao lekar u Alergijskoj sali Centralne bolnice.
1956 (januar-maj) upoznaje Fidela Kastra i pridružuje se njegovoj
revolucionarnoj grupi ; učestvuje u pripremama za pohod "Granme".
1956 (jun-avgust) zatvoren je u gradu Meksiku zbog pripadnistva grupi
Fidela Kastra.
25.novembra polazi na jahti "Granma" sa još 82 pobunjenika, predvodjena Fidelom Kastrom iz luke Tuksapan. Stiže na Kubu 2. decembra.
1956-1959 Učestvuje u revolucionarnom ratu protiv Batiste na Kubi ; dva
puta biva ranjavan u borbama.
1957 (27.-28. maja) Bitka kod Uvera. 5. juna je imenovan komandantom
Četvrte kolone.
1958 (21. avgusta) dobija naredjenje da se prebaci u pokrajinu Las
Viljas na čelo Osme kolone "Siro Redondo".
16.oktobra kolona stiže u planine Eskambraj. Od 28. do 31. decembra
rukovodi bitkom kod Santa Klare.
1959 (1. januar) Oslobodjenje Santa Klare. 2. januara Čeova kolona ulazi
u Havanu i zauzima utvrdjenje La Kabanja. 9. februara proglašen je
kubanskim državljaninom po rodjenju. 3. juna ženi se Aleidom March. Od
12. juna - 5. septembra putuje u misiji kubanske vlade u Egipat, Sudan,
Pakistan, Indiju, Burmu, Indoneziju, Cejlon, Japan, Maroko, Jugoslaviju
i Španiju. 7. oktobra postaje Rukovodilac odeljenja za industriju INRE
(Nacionalnog instituta za agrarnu reformu). 26. novembra postaje
predsedik Nacionalne banke.
1960 u maju, pojavljuje se u Havani Čeova knjiga "Gerlski rat". Od 22.
oktobra do 9. decembra na čelu je privredne delegacije Kube koja
posećuje Sovjetski Savez, Čehoslovačku, DDR, NR Kinu i DNR Koreju.
1961 (23.februara) imanovan je za Ministra industrije i člana Centralnog
saveta za planiranje, kojim će nešto kasnije istovremeno i rukovoditi.
17. aprila dolazi do invazije plaćenika na Plažu Hiron (Zaliv Svinja).
Rukovodi trupama u Pinar del Riu.
1962 (15.aprila) govori na Nacionalnom savetu CTC (Radničke centrale
Kube) pozivajući na razvoj socijalističkog udarništva. Od 27.avgusta do
3. septembra nalazi se u Moskvi na čelu vladine i partijske delegacije.
Posećuje Čehoslovačku. U drugoj polovini oktobra i početkom novembra
nalazi se na čelu trupa u Pinar del Riu.
1963 (maj) imenovan je članom Centralnog komiteta, njegovog Politbiroa i
Sekretarijata. U julu, na čelu kubanske vladine delegacije prisutvuje, u
Alžiru, proslavi prve godišnjice nezavisnosti te republike.
1964 (16.januara) potpisuje kubansko-sovjetski protokol o tehničkoj
pomoći. Od 20. marta - 13. aprila predvodi kubansku delegaciju na
Konferenciji OUN za trgovinu i razvoj u Ženevi, Švajcarska. Od 15-17.
aprila posećuje Francusku, Alžir i Čehoslovačku. Od 5.-19. novembra
nalazi se u Sovjetskom savezu na čelu kubanske delegacije na proslavi
47. godišnjice Velike oktobarske socijalističke revolucije. 11. novembra
govori u Domu prijateljstva, na osnivačkoj skupstini Drustva
sovjetsko-kubanskog prijateljstva. Od 9.-17. decembra predvodi kubansku
delegaciju na Generalnoj skupštini OUN u Njujorku. U drugoj polovini
decembra posećuje Alžir.
1965 (januar-mart) Posećuje NR Kinu, Mali, Kongo (Brazavil), Gvineju,
Ganu, Dahomej, Tanzaniju, Egipat i Alžir, gde prisustvuje Privrednom
seminaru afro-azijske solidarnosti. 14. marta se vraća u Havanu. 15.
marta poslednji put javno nastupa na Kubi : polaže račune sa putovanja u
inostranstvo pred saradnicima Ministarstva industrije. 1. aprila pise
oproštajna pisma roditeljima, deci i Fidelu Kastru. 3. oktobra, na
osnivačkom sastanku Centralnog komiteta Komunistčke partije Kube, Fidel
Kastro čita Čeovo oprostajno pismo.
1966 (15. februara) šalje jedno pismo svojoj kćerci Ildi, čestitajući
joj rodjendan. 7. novembra stiže u gerilski logor na reci Nankauazu
(Bolivija).
1967 (23. marta) počinju vojne operacije gerilske grupe (Vojske za
nacionalno oslobodjenje Bolivije) kojima rukovodi Če ("Ramon",
"Fernando"). 17. aprila u Havani je objavljena Čeova poruka
Trikontinentalnoj konferenciji. 20. aprila bolivijanske vlasti hapse
Debraya, Bustosa i Rotha. 29. jula je u Havani otvorena osnivačka
konferencija Latinoameričke organizacije solidarnosti. 31. avgusta gine
Hoakinova grupa u kojoj je bila Tanja. 8. oktobra se odigrava bitka kod
klanca Juro. ; ranjeni Če je zarobljen. 9. oktobra "rendžeri" ubijaju
Čea u selu Igera. 15. oktobra Fidel Kastro potvrdjuje Čeovu pogibiju u
Boliviji.
1968, u junu, u Havani se pojavljuje prvo izdanje "Čeovog dnevnika iz
Bolivije".
