Običaji

Kineska Nova godina je poznata kao Prolećni fastival obzirom da počinje u rano proleće. Početak proslave datira suviše daleko da bi se mogao precizno utvrditi. Iako ima mnogo nagađanja svi se slažu da reč "nian", što znači "godina" u savremenom kineskom jeziku, označava životinju koja napada ljude uoči nastupajuće lunarne nove godine. Prema jednoj legendi neman Nian je imala tako velika usta da je mogla da proguta i nekoliko ljudi odjednom. Svi su je se plašili ali jednog dana starac joj je prišao i rekao:

Čuo sam da si veoma moćna ali se pitam da li smeš da progutaš i mesoždere umesto ljudi, koji su tvoji najveći neprijatelji ? Nian je prihvatila izazov i progutala mnoge mesoždere i grabljivice, koji su povremeno napadi ljude i njihovu stoku. Pokazalo se da je starac bio prerušeni bog i da su posle ovog događaja nestali i bog i neman. Nian je nestala a preostale životinje su se krile u šumama pa su ljudi započeli bezbrižniji život. Starac je pre nego što je nestao, dao uputstvo ljudima da stavljaju ukrase od crvene hartije, jer se Nian plaši crvene boje, na prozore i vrata, na kraju svake godine, kako bi preplašili Nian ako joj padne na pamet da se vrati. Od tada se sa generacije na generaciju prenosi običaj proslave pobede nad Nian. Tradicija postavljanja crvenih dekoracija i vatrometa više nema funkciju plašenja mitske nemani već stvara svečanu atmosfetu koja vlada na proslavi dolaska nove godine.

Prolećni fastival je najznačaniji praznik u Kini pa se po značaju može meriti sa božićnim praznicima. Dan kad počinje praznik se određuje po lunarnom kalendaru, a ne po gregorijanskom, tako da datum varira između kraja januara do početka februara meseca. Smatra se da je mesec koji predhodi novoj godini veoma pogodan za poslovne aktivnosti. Običaj je da se bližnjima i prijateljima daju pokloni, tako da trgovci imaju pune ruke posla. Obzirom da se dolazak nove godine koristi i za obilazak dalekih rođaka i slično, ogroman broj ljudi kreće na putovanje, što do maksimalne živosti u saobraćaju zemlje koja ima 1,3 milijarde ljudi. Nekoliko dana pre dolaska nove godine svaka porodica ubrzano i detaljno čisti svoju kuću kako bi iz nje izbacila nesreću. Ponegde se i stolarija boji crvenom bojom. Vrata i prozori se dekorišu ukrasima od hartije koje tretiraju teme "sreća", "bogatstvo", "dugovečnost" i "srećan brak sa mnogo dece". Nekada su kinezi se na taj dan donosili darove bogovima. Noć u kojoj se proslavlja dolazak nove godine, se provodi u krugu porodice.

Najpopularnije jelo je "jiaozi" - testo punjeno mesom, povrćem i sl. a zatim kuvano u vodi, što bi se moglo prevesti kao "spavajmo zajedno i imajmo sinove" što je i dugoročna želja porodici. Posle svečane večere, porodica provodi noć u veselju, igrajući karte, go i druge igre, ili gledajući televizijski program posebno napravljen za ovu priliku. Svetla se drže uključena svu noć. U ponoć nebo je osvetljeno vatrometom što dovodi raspoloženje prisutnih do vrhunca. U cik zore sledećeg jutra deca bude svoje roditelje koji ih darivaju novcem u crvenim kovertama. Kasnije u toku dana posećuju se rođaci i komšije. Vreme praznika je ispunjeno pozitivnom energijom, toplotom i prijateljstvom. Nekoliko dana ljudi posećuju prijatelje i razmenjuju darove. Praznik se završava Festivalom Lampiona koji pada petnaestog dana nove godine. Gradovi su okićeni lampionima a u svakoj prilici se čuje muzika i igraju narodne igre. Tipična hrana je Tang Yuan, kuglice od slatkog pirinča punjene slatkim ili začinjenim filom. Dok traje slavlje valja se pridržavati propisanih pravila:

Kuću ne smete čistiti za vreme praznika jer porodična sreća može da bude pometena sa nečistoćama.
Treba biti pažljiv da se ne razbije neki kuhinjski sud, a treba izbegavati upotrebu noža, makaza i oštrih instrumenata jer one mogu naneti štetu i doneti lošu sreću u nastupajućoj godini.
Kosa mora da bude oprana i sređena pre praznika. Smatra se da rad oko frizure u vreme praznika može da donese finansijske probleme. Frizeri koriste situaciju i uoči praznika udvostručuju svoje tarife.
Vreme uoči dolaska nove godine donosi brige za dužnike jer se računi tradicionalno sređuju krajem godine kako bi nova godina započela bez dugova.
Lav i Zmajeva Igra su takođe sastavni deo proslave.
Dani uoči nove godine obiluju religioznim ceremonijama.
Jedanaesti dan je posvećen rođacima koji dolaze na gozbu.
Običaji u vezi dočeka nove godine se razlikuju od mesta do mesta.

Teškoće pri računanju vremena po lunarnom kalendaru su u tome da godišnja doba imaju veze sa kretanjem zemlje oko sunca. Zato lunarni kalendar koristi translaciju da bi oformio odgovarajuće veze između godišnjih doba. Činjenica da je kalendar povezen sa godišnjim dobima je stvar dogovora, ali u prastarim civilizacijama to je bila veoma ozbiljna stvar: bilo je pitanje preživljavanja pravilno zasejati njive i obezbediti dobru žetvu. Kineski lunarni kalendar je najstariji metod hronološkog beleženja vremena u istoriji ljudskog roda i potiče 2400 godina p.n.e. kad je vladar Huang Ti uveo merenje prvim ciklusom zodjaka. Kineski kalendar se sastoji od gregorijanskog i cilindričnog sistema mesec-sunce, a godina je podeljena na 12 meseci, dok jedan mesec ima 39,5 dana. Dobro koordiniran dualni sistem odražava kinesku genijalnost. Uprkos dvocilindričnom sistemu kineski kalendar ne bi bio kompletan bez 24 sunčana termina tesno vezana za promene u prirodi – što je veoma korisna alatka za poljoprivrednike, jer daje korisne informacije za setvu i žetvu

Kinezi godine ređaju u ciklusu od po 12 godina – svaka godina je vezana za jednu životinju i smatra se da svaka osoba ima osobine koje karakterišu sve rođene u istom znaku, što je isti princip kao i u ostalim zodjačkim istemima (kineski zodijak).

Kineski narod sebe smatra naslednikom zmaja koji je izmišljena životinja koja kombinuje osobine jelena, ribe, tigra, lava, konja, vola, majmuna, zmije i orla. Prastara fiktivna životinja se vezuje sa pojmovima kao što su oblaci, gromovi i kiša.

Zmaj hoda po kopnu, pliva morem i leti vazduhom. Kinezi smatraju da je zmaj oličenje snage, poštovanja, sreće i uspeha. Kineski imperatori su izjavljivali da su potomci zmaja kako bi potvrdili svoju superiornost. Pojam zmaja je toliko duboko ukorenjen u verovanju kineskih naroda da je prisutan u skoro svim aspektima savremenog života. Zmajeva igra je važan tradicionalni festival u Kini. Prvobitno se igra izvodila da bi se zmaj odobrovoljio da podati kišu tokom sušnih perioda. Postepeno se «zmajeva igra» upražnjavala u vreme festivala kao što su Prolećni festival i Festival lampiona. Za tu priliku se prave zmajevi dugački od nekoliko metara do više od 100 metara, a koriste se materijali kao što su bambus, drvo, ratan, tekstil, svila, hartija itd. Na stomak zmaja zakačene su hvataljke za koje igrači drže zmaja. Podižu ga i spuštaju u ritmu bubnjeva.

Iako nije stanovnik Kine lav je važan simbol snage, hrabrosti i vladara, sposoban da nadvlada zle duhove. Kineska legenda kaže da je lav deveti sin zmaja i da je nezamenljiv čuvar pa se zato postavljaju njegove figure na ulaze kraljevske palate, poslovnih i stambenih zgrada.Najpoznatiji lavovi su oni koji čuvaju palate u Zabranjenom gradu i 485 lavova koji čuvaju čuveni most Marka Pola ( Lugou Qiao ).

Igra lavova je još jedna važna tradicija u Kini zajedno sa igrom zmajeva ali podrazumeva više veštine. Obično dva igrača obuku kostim jednog lava – jedan drži glavu lava, vodi igru i prikazuje emociju lava, a drugi igrač drži telo i rep lava. Oba igrača se uvlače u kostim do pola ili u celosti. Igra je praćena instrumentalnom muzikom u kojoj dominiraju bubnjevi, gong i cimbala, a čovek koji mami lava obično drži u ruci lepezu ili veliku loptu koja se zove Qing.