Plavi Jahac

(DER BLAUE REITER)

Grupa slikara koja je delovala pod nazivom Plavi Jahac (Der Blaue Reiter) pocetkom veka (od 1911 pa do pocetka Prvog Svetskog rata) u Minhenu postala je vrlo znacajna u istoriji slikarstva i zajedno sa grupom Most (Die Bruecke) iz Drezdena predstavlja najznacajniji slikarski pokret na nemackom govornom podrucju prve polovine ovog veka. Manje je medjutim poznato da je grupi Plavi Jahac prethodila jedna druga grupa slikara i umetnika u Minhenu iz koje je zapravo grupa Plavi Jahac i nastala. Ta grupa umetnika se zvala Novo Umetnicko Udruzenje u Minhenu (u originalu: Neue Kuenstlervereinigung Muenchen; skraceno: NKVM). Ova izlozba pokriva prve tri izlozbe NKVM iz 1909, 1910 i 1911 te prvu izlozbu Plavog Jahaca nakon izdvajanja iz NKVM 1911 godine. Sa preko 230 eksponata sakupljenih iz razlicitih kolekcija, ova izlozba organizovana u znak 90 godina osnivanja "Moderne" u Minhenu, predstavlja do sada najsveobuhvatniju i najkompletniju postavku nastanka grupe Plavi Jahac ikada organizovanu.

Iz nezadovoljstva sa trenutnim stanjem slikarstva u Bavarskoj, Nemackoj a i u svetu, jedna grupa slikara razlicitog starosnog doba se organizovala pocetkom 1909 u Minhenu i sebe nazvala Novo Umetnicko Udruzenje u Minhenu (NKVM). Za predsedavajuce grupe izabrani su Wassily Kandinsky i Alexej Jawlensky a suosnivaci su jos bili: Gabriele Muenter, Marianne von Werefkin, Adolf Ersbloeh i Alexander Kanoldt. Ubrzo im se pridruzuju jos i: Alfred Kubin, Wladimir von Bechtejeff, Erma Bossi, Francuzi Pierre Girieud i Henri Le Fauconnier te igrac Alexander Sacharoff. Grupi su se tokom vremena pridruzili i drugi umetnici, kao npr. Franz Marc. U pocetku su se sastajali u salonu Jawlenskog i Werefkine u Giselastrasse u Schwabingu, da bi kasnije pronasli jedan lokal u susedstvu koji im je sluzio kao oficijelno mesto okupljanja. NKVM je organizovala tri izlozbe, 1909, 1910 i 1911 godine u minhenskoj galeriji Thannhauser.

Prva izlozba 1909 godine je bio prvi izlazak grupe pred minhensku publiku. Na izlozenim slikama se osecao uticaj ondasnjih modernih stremljenja u slikarstvu: post-impresionizma (Gabriele Muenter, Adolf Erbsloeh), poentilizma (Paul Baum), fauvisma ... Posebno su interesantne slike Wassily Kandinskog iz tog perioda: figure su jos prisutne, boje su zestoke, odredjena poeticnost jasno izrazena.
Kritika je izlozbu kao i samu grupu docekala "na noz". Zamerke su se kretale u rasponu od potpunog neprihvatanja i nepriznavanja modernih pravaca u slikarstvu (to je vreme kada se vode velike rasprave u umetnickim krugovima u Minhenu da li treba dozvoliti izlaganje impresionistickih slika u Pinakoteci !?), pa sve do grubih zamerki na poreklo najistaknutijih clanova grupe (Sloveni i Francuzi a i oni koji jesu bili Nemci nisu bili iz Bavarske nego su bili Prusi !?). Nerazumevanje je bilo potpuno i ta atmosvera ce pratiti grupu za sve vreme njenog postojanja.

Druga izlozba 1910 je bila mnogo bolje pripremljena i organizovana. Bile su izlozene i slike gostiju iz inostranstva, pre svega: Picassoa, Deraina, Braque, Rouaulta, Kees van Dongena te brace Burljuk. Kubizam je stupio na velika vrata i u Minhen i pojedini clanovi grupe su bili i te kako pod uticajem novog pravca koji su osnovali Picasso i Braque. 

 U medjuvremenu Kandinsky ne prihvata vise da bude predsedavajuci grupe, sve vise se baveci problemom ciste apstrakcije. U to vreme Kandinsky je postao nezadovoljan figuracijom i vidljivom stvarnoscu, sve vise razvijajuci svoju teoriju boje i njenog znacenja. Prema prici koju je navodno sam Kandinsky ispricao svojim prijateljima iz grupe, jednog dana je vrativsi se u svoj atelje video jednu sliku na podu koju nije mogao da prepozna - nije poznao svoju sopstvenu sliku koju je cistacica okrenula naopacke. Navodno je to bio momenat koji ga je prelomio da pokusa da napravi sliku bez ikakve figuracije, dajuci primarno znacenje boji i njenom medjusobnom odnosu. U toku leta 1911 Kandinsky je naslikao cuvenu Kompoziciju br.5, sliku velikog formata (oko 5 kv.metara - stradala u toku drugog svetskog rata - na izlozbi je prikazana studija Kandinskog manjeg formata) koja je bila oslobodjena bilo kakve figuracije.
Ta slika je bila razlog raspada NKVM-a. Pred samu trecu izlozbu 1911. godine, vecina ostalih clanova grupe glasa da se slika ne izlozi. Formalan razlog je bio da je slika bila isuvise velika (prema internom sporazumu samo su izlagane slike velicine do 4 kv.metra). Pravi razlog medjutim je bio da i vecina ostalih slikara, a pre svih Kanoldt i Erbsloeh, nisu mogli da prihvate cistu apstrakciju. Taj korak koji je nacinio Kandinsky bio je i za njih suvise radikalan. Grupu zbog toga napustaju Kandinsky, Marc, Kubin i Muenter a kasnije im se pridruzuju i drugi, pre svega Jawlensky i Werefkina. Bio je to raskol unutar NKVMa. Kandinsky organizuje novu grupu kojoj zajedno sa Marc-om daje naziv Plavi Jahac i organizuju istovremeno kada i NKVM izlozbu. Ta paralelna izlozba je organizovana na brzinu, bez mnogo sredstava i u uslovima koji nisu bili reprezentativni ali je i pored toga jedna od najznacajnijih koje su ikada napravljene. U pomoc je pozvan Robert Delaunay, koji je samo dan pred otvaranje vozom iz Pariza poslao sada cuvenu sliku: St.Severin Nr.1 naslikanu 1909. Kritika je propratila obe izlozbe potpunim ignorisanjem ali je u krugovima znalaca izlozba Plavog Jahaca bila pazljivo propracena dok izlozbu NKVMa gotovo niko nije ni posetio. Ta grupa se nakon toga polako ugasila.

Kandinsky je oduvek bio opcinjen jahacima, koje je i ranije vrlo cesto slikao. Istovremeno je to bila parafraza Svetog Georgija kako ubija azdaju (minhensku kulturnu kritiku i publiku). Plava boja je za Kandinskog i Marca bila odraz muskosti ali i kontemplacije. To je bilo pravo znacenje imena Plavi Jahac - kontemplacijom i hrabroscu protiv neznanja i gluposti. 

Voranzeige_2_100.jpg (131117 bytes)

 VRH STRANICE

POCETNA STRANICA