|
Klasifikacija eksplozivnih materija
Podela prema nacinu dejstva eksploziva
Prema nacinu dejstva, eksplozivne materije se dele na dve podgrupe:
1. Eksplozivi – se klasifikuju u dve grupe: a) Inicijalni (primarni) eksplozivi – Inicijalne eksplozivne mterije imaju veoma malu energiju aktiviranja i veoma su osetljive na udar, varnice, trenje, toplotu, jer mogu izazvati njihovo razlaganje. U ovu grupu eksploziva spadaju: zivin-fulminat Hg(OCN)2, olovo-trinitrorezorcilat, srebro-fuliminat AgONC, srebro-azid AgN3, olovo-azid NaN3, dinitrodiazo-fenol i peroksidi (H2O2, ROOH, ROOR).
olovo-trinitrorezorcilat b) Brizantni (sekundarni) eksplozivi – Brizantne eksplozivne materije su manje osetljive na mehanicke i toplotne uticaje i eksplodiraju pod dejstvom udarnog talasa inicijalnih eksploziva. U ovu grupu spadaju nitro jedinjenja koja sadrze C-NO2 vezu, kao sto su dinitrobenzen, dinitrotluen, heksanitro-stilben, triaminonitrobenzen, trinitrotoluen (TNT), i druga, zatim nitratni estri koji sadze C-O-NO2 grupu, kao sto sunitroceluloza i pentaeritit-tetranitrit (pentrit, PETN). Takodje se u ovu grupu svrstavaju i nitroamini koji imaju C-N-NO2 grupu, kao sto su ciklotetraametilen-tetraamin (oktogen), ciklotrimetil-triamin (heksogen), nitroguanidin.
2. Baruti Baruti su eksplozivne materije u kojima se hemijsko razlaganje vrsi iskljucivo termickom provodljivoscu, pri cemu sagorevanje moze da bude razlicite brzine, od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u sekundi. Pri takvim brzinama moguce je iskoriscavanje gasova, proizvoda sagorevanja, za pokretanje projektila u cevi oruzja, ili raketnog projektila. Svi barui se dele na: a) Koloidni (homogeni) baruti – Ovi baruti se dobijaju zelatiniziranjem molekula nitroceluloze rastvorene u nekom organskom rastvaracu i nekog drugog eksplozivnog jedinjenja. U zavisnosti od broja osnovnih aktivnih materija postoje jednobazni koloidni baruti koji su izgradjeni samo iz nitroceluloze, ali u ovu grupu spadaju i baruti koji sadrze i dinitrotoluen. Dvobazni koloidni baruti su izgradjeni od nitroceluloze i nitroglicerina, pri cemu nitroglicerina ima izmedju 12% i 45%. U ovu grupu baruta svrstavaju se i novi sastavi koji sadrze oktogen, heksogen i pentrit radi povecavanja specificnog impulsa. Tobazni koloidni baruti sadrze tri eksplozivne komponente: mitrocelulozu, nitroglicerin initroguanidin. b) Kompozitni baruti – U kompozitne barute svrsava se crni barut koji se dobija mesanjem sumpora, ugljenika i kalijum-nitrata. Pored crnog baruta, u ovu grupu ulaze kompozitna raketna goriva koja se sastoje od oksidansa (uglavnom amonijum-hlorata, 60-80%), vezivakoje obezbedjuje koheziju i homogenost oksidansa i goriva, formiraju se od prepolimera (polibutadien), umrezivaca (toliuendiizocijanat), adhezivnih agenasa (trietanolamin), plastifikatora (diizooktil-azelat),katalizatora umrezivaca (feri-acetonilacetonat, olovo-hromat), zatim od reduktansa (aluminijum, oko 25%), ubrzivaca sagorevanja (feri-oksid, ferocen), usporivaca sagroevanja (nitroguanidin, amonijum-nitrat), konzervansa (antioksidansi na bazi fenola i amina) i stabilizatora sagorevanja (acetilenska cadj, aluminijum u prahu).
|
