У
плановима аустријског и немачког продирања на Балкан тражен је повод да се војно
нападне Србија. Нађен је у атентату у Сарајеву, 28. јуна 1914. године на
аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда. Ултиматумом, а потом и
нападом на Србију отпочео је Први светски рат. Током четворомесечног
бомбардовања претходнице аустријске војске ушле су у Београд 2. децембра 1914.
године, али у њему остају само до 15. децембра. Окупатор се морао повући због
оснажене позиције Србије после победе у Колубарској бици. Нови напад је уследио
између 6. и 7. октобра 1915. године, под вођством фелдмаршала Мекензена и трајао
је пуних 7 дана и 7 ноћи. И поред 9731 рањеног и мртвог војника, аустријска
војска је успела да уђе у град. Агонија Београда трајала је три године. Пробојем
Солунског фронта Српска војска и делови савезничке војске ослободили су Београд
1. новембра 1918. године. Током Првог светског рата, Србија је изгубила 28%
целокупног становништва, а Београд је међу градовима који су највише страдали.
Одмах по ослобођењу Београд је постао престоница новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, што му је дало још већи импулс за бржу изградњу. Увећан за Земун, Београд престаје да буде погранични град и брзо се развија. Осим наглог ширења према Авали, Кошутњаку, Чукарици и Дунаву, и унутар старог градског језгра подигнут је велики број објеката и грађевина, чиме Београд добија облике европског града. Али, после убиства краља Александра I Карађорђевића, јачале су снаге које су исказивале све веће симпатије за носиоце новог светског поретка - Хитлера и Мусолинија. То је резултирало приступањем Тројном пакту 25. марта 1941. године, да би два дана касније дошло до државног удара, смењивања Владе и великих народних демонстрација.
Само неколико дана после тога Београд је постао мета страховитих бомбардовања и разарања. У налету немачке авијације 6. и 7. априла 1941. године на слободан град, од бомбардовања је погинуло 2274 лица, а број рањених је био неколико пута већи. Лакше или теже је оштећено неколико хиљада зграда, а од културно-историјских споменика потпуно је спаљена Народна библиотека. Био је то увод у четворогодишњи живот града под окупацијом. Немачке јединице су ушле у Београд без икаквог отпора 12. априла 1941. године. Уз све прогоне и патње које су наносили немачки окупатори, грађани Београда су морали да поднесу и знатне жртве због савезничког бомбардовања посебно у пролеће и јесен 1944. године. Порушени су били многи објекти, стамбене зграде, срушени сви мостови на Сави и Дунаву, а живот је изгубило око 1160 грађана. Током Другог светског рата Београд је изгубио око 50.000 становника и претрпео непроцењиве штете и разарања. Београд су ослободиле јединице Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије 20. октобра 1944. године.
Нове
комунистичке власти хапсе и ликвидирају политичке противнике, а београдску
омладину мобилишу за одлазак на Сремски фронт. Упркос огромним разарањима и
општој немаштини, Београд је лагано почео да се опоравља од тешких последица
рата и окупације. Обнављају се порушени привредни објекти и граде нови, нарочито
индустријски капацитети (пре свега у области металне, хемијске и електро
индустрије), развија се саобраћај, обнављају се и проширују културне и просветне
институције. На политичком плану, доношењем Декларације о проглашењу ФНРЈ као
савезне државе републичког облика, 29. новембра 1945. године, укинут је
монархијски облик владавине у Југославији и званично започела комунистичка
владавина Јосипа Броза Тита. Проглашењем Устава ФНРЈ 31. јануара 1946. године,
установљена је социјалистичка државна заједница југословенских народа и започела
национализација имовине предратних индустријалаца.
