Biografija

Nikola Tesla (1856-1943), cuveni naucnik elektrotehnicar i fizicar, jedan je od najplodnijih genija u elektrotehnici. Srednju skolu zavrsio je u Gospicu i Karlovcu, a tehniku studirao u Gracu i Pragu. Radio je kao inzinjer kod Telefonskog drustva u Budimpesti, kod Edisonove kompanije u Parizu i Njujorku, zatim osnovao sopstvenu laboratoriju u Njujorku, gde je radio do svoje smrti. 1884 postao je americki drzavljanin, ali je bio u stalnoj vezi sa svojim narodom.

Vecina pronalazaka u elektrotehnici je njegovo djelo. Dao je gotovo hiljadu raznih patenata i pronalazaka iz svih oblasti elektrotehnike: pronasao trofazni sistem za prijenos elektricne energije, sto je izazvalo ravoluciju u ekonomiji proizvodjenja i prenosa elektricne snage i energije, zatim indukovani motor-obrtno magnetsko polje, generator i transformator za struje visoke frekvencije (Tesline struje), dao niz pronalazaka u radio-tehnici, te se moze smatrati jednim od pionira radio-tehnike. Tvorac je sistema za bezicno upravljanje i davanje znakova na daljinu. Pronasao je i sistem osvetljenja pomocu luka, usavrsio darsonvalizaciju dajuci originalne novosti, itd.

 Objavljivao je radove iz fizike. U njima je izlagao originalne ideje, koje su se kasnije ostvarile. Pisao je clanke i davao vazne izjave iz raznih oblasti delatnosti. Bio je poznati pobornik za svetski mir, iskren prijatelj progresa celokupnog covjecanstva, odani sin Jugoslavije.  

Njegovo ime je ovjekovjeceno internacionalno usvojenom odlukom da se u fizici i elektrotehnici jedinice za magnetnu indukciju nazove njegovim imenom tesla (T) koja iznosi 1 veber po kvadratnom metru. Na zalost, izvesni autori pripisuju neke njegove vazne pronalaske drugima, a narocito Markoniju (Tesline pronalaske iz radio-tehnike) i Ferarisu (pronalazak obrtonog magnetskog polja). Tesline struje, visoko frekventne naizmenicne struje vrlo visokog napona, vise miliona volti, koje proizvodi Teslin transformator manje su opasne od obicnih naizmenicnih struja, jer deluju uglavnom povrsinski, a upotrebljavaju se u medicini.

1856. (10. jul). Rodio se u Smiljanu kod Gospica u Lici. Roditelji su mu bili: otac Milutin Tesla, svestenik i majka Djuka, rodjena Mandic. Imao je sestre Milku, Angelinu i Maricu i starijeg brata Danu koji je stradao 1863. u 14. godini zivota.

1863. Roditelji se sele u Gospic. Tesla nastavlja osnovnu skolu u Gospicu i zavrsava je 1866.

1866 - 1870. Pohadja Nizu realnu gimnaziju u Gospicu. Mnogo cita, istice se smislom za tehniku.

1870 - 1873. Pohadja Visu realnu gimnaziju u Karlovcu. Ima vrhunskog profesora fizike: Martina Sekulica, koji publikuje svoje radove iz fizike u "Radu" Jugoslovenske akademije nauka i umjetnosti.

Njegov rad na tumacenju polarne svetlosti impresionirao je Teslu, koji mu inace pomaze u laboratoriji. Tada se Tesla odlucuje za elektrotehniku. U njegovom maturskom svedocanstvu je posebno istaknuto da se preporucuje studiranje tehnike.

1873 - 1875. Razbolio se od kolere. Ostaje u krevetu dugo i konacno preboljeva. U to vrijeme otac Milutin obecava Nikoli da ce ga poslati da studira tehniku u Gracu u Austriji, iako je zeleo da mu sin bude svestenik.

1875 - 1878. Studira na Visokoj tehnickoj skoli "Joaneum" u Gracu. Profesor Pesl demonstrira Gramovu masinu. Januara 1877. Tesla primecuje da treba napraviti masinu bez komutatora. Postavlja sebi zadatak da nadje motor bez komutatora. Zbog nedostatka materijalnih sredstava prekida skolovanje u Gracu.

1879. Trazi posao u Mariboru. Vraca se u Gospic. Otac Milutin umire u aprilu.

1880. (januar). Odlazi u Prag da studira na Karlovom univerzitetu. Nema sredstava. cesto ga vidjaju u biblioteci kako slusa predavanja.

1881. (januar). Zaposljava se u Centralnom telegrafskom birou Madjarske vlade preko svog ujaka Paje Mandica i Ferenca Puskasa, koji gradi telefonsku centralu u Budimpesti. To je pocetak Teslinog stvaralackog puta. Unio je poboljsanja u projekat telefonske centrale.

1882. (februar). Otkriva obrtno magnetno polje. Setajuci u gradskom parku (Varos liget) u Budimpesti s prijateljem Anatolom Sigetijem, tumaci obrtno magnetno polje. Zeli da eksperimentise, ali ne nailazi na razumevanje. Ferenc Puskas ga preporucuje svom bratu Tivadaru u Parizu, koji zastupa Edisonovu kompaniju za Evropu. U aprilu Tesla odlazi u Pariz.

1882 - 1884. Rad u Francuskoj "Compagnie Continentale Edison de Paris". Neposredni mu je direktor Carls Bacelor. Putuje po Francuskoj i Njemackoj popravljajuci elektricne centrale. U Strasburgu popravlja regulatore lucne rasvete. U zeleznickoj radionici izradjuju svoj prvi motor i demonstrira njegov rad jula 1883. godine. Ne moze dobiti sredstva za dalji rad na motoru, te se odlucuje da ode u Ameriku.

1884. (jul). Odlazi u Ameriku. Tamo zapocinje rad u Edisonovoj kompaniji "Machine Works" u Njujorku. Popravlja dinamo-masine na brodu "Oregon"; usavrsava konstrukciju 24 tipa dinamo-masina. Ne dobija naknadu i napusta Edisona januara 1885. godine. 1885. (mart). "Tesla Electric Light and Manufacturing Company" - Teslina kompanija za proizvodnju elektricnog lucnog osvetljenja. Prijavljuje svoje prve patente u Americi u vezi sa usavrsavanjem lucnih lampi i posebnih dinamo-masina za snabdevanje luckih lampi strujom. Kompanija propada 1886. zbog velike ekonomske krize u Americi. Tesla ostaje bez posla.

1887. (april). Uspostavlja vezu sa A. K. Brown Western Union Telegraph Co. , dobija osnovni kapital i osniva "Tesla Electric Company". Radi na prototipovima motora.

1887. (12. februar). Prijavljuje svoj prvi patent motora naizmenicne struje: Electro-magnetic motor. Slijedi niz od 40 patenata polifaznog sistema, motora, generatora, distribucije i prenosa elektricne energije

1888. (16. maj). Drzi prvo predavanje u AIEE, Americka ustanova elektroinzinjera, na temu "Novi sistem motora i transformatora izmenicne struje". George Westinghouse otkupljuje patente.

1889. (jul). Postaje drzavljanin SAD posle pet godina boravka u toj zemlji. Radi na generatorima srednjih frekvencija i na luminiscentnim izvorima svjetla.

1889. (septembar). Posjecuje Pariz i rodni kraj Liku, Smiljan i Gospic. Vraca se januara 1890. u Ameriku.

1891. (20. maj). Drzi svoje drugo predavanje u AIEE na temu "Eksperimenti sa strujama vrlo visoke frekvencije i njihova primena u umetnoj rasveti". Iza toga on registruje veci broj patenata (srednjofrekventni generatori i luminiscentni izvori svetla). U svojim predavanjima Tesla i stice rezonacije prilagodjavanja.

1892. (februar). Tesla drzi predavanja u Londonu pred Ustanovom elektroinzinjera i Kraljevskim drustvom, a potom u Parizu u Drustvu elektroinzinjera na temu: "Eksperimenti s izmenicnim strujama visokog napona i vosoke frekvencije.

1892. (pocetak aprila). Putuje iz Pariza u rodni kraj. 16. aprila umrla mu je majka Djuka. 24. maja boravi u Zagrebu, prisustvuje sjednici Gradskog vijeca. Putuje u Varazdin i Budimpestu. 1. juna posjecuje Beograd i odatle putuje 3. juna u Ameriku.

1893 - 1894. Vrsi eksperimente sa strujama visokog napona i frekvencije, drzi predavanja u brojnim ustanovama u Americi.

1895. (13 mart). Izgorela Teslina laboratorija u Njujorku. A. D. Adams, direktor Morganove banke, dao je sredstva za novu laboratoriju - u 46 East Houston Street New York, koja je proradila vec u julu iste godine.

1895. (15. april). Poceo rad prvog agregata u elektrani na Niagari, a u avgustu je isporucena elektricna energija prvom potrosacu - Pittsburgh Reduction Co. (sada Aluminium Co. of America). U novembru 1896. zavrsena kompletna elektrana i proradio prvi dalekovod od 35 kV za Buffalo.

1896. Vrsi eksperimente sa X-zracima i daje podatke i uputsva za rad sa X-zracima.

1896. (17. decembar). Glavna skupstina Jugoslovenske akademije nauke i umjetnosti bira Teslu za pocasnog clana.

1898. (1. jul). Prijavljuje patent o sistemu upravljanja brodovima i vozilima na daljinu.

1899. Vrsi eksperimente sa radio-stanicom od 200 kW u Koloradu. Salje signale do Njujorka.

1901. Zapocinje izgradnju stanice Wardenclyffe za "Svetsku telegrafiju" na Long Islandu, nedaleko od Njujorka. Zbog nedostatka sredstava ostavlja gradnju 1906, a 1915. prodaje sav inventar i zemljiste da bi vratio dugove.

1911. (17. januar). Prijavljuje patent turbine bez lopatica.

1916. (18. decembar). Prijavljuje poslednji patent - mjerac protoka tecnosti (flow meter).

1926. (3. jun). Dobija pocasni naziv doctor honoris causa Sveucilista u Zagrebu.

1926. (15. jun). Postaje pocasni doktor tehnickih nauka Tehnickog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

1936. (7. mart). Izabran za prvog clana Akademije prirodnih nauka u Beogradu.

1943. (7. januar). Umro u hotelu "New Yorker" u Njujorku, spaljen a urna sa pepelom prenesena je iz Njujorka u Beograd 1956. godine i cuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.