УВОД 

    Око 2 милиона становника наше земље живи од гајења винове лозе, посредно или непосредно.Међутим, приноси у нашој винограддарској производљи још увек не задовоњавају, нарочито индивидуалних произвођача.Узроци су бројни: старост засада, проређеност лозе, неродност појединих чокота, слаба нега, недовољно ђубрење, слаба и неблаговремена заштита, ерозије земљишта или лош избор локоција и сл.

    Слабији приноси су условљени и лошим сортама засађене винове лозе, али и код оних сорти које би, при бољој нези, обавезно давали веће приносе.Захваљујући свему овоме, код винограда на индивидуалном поседу имамо данас приносе од око 0,3 кг до 0,8 кг по чокоту, што је потпуно дестимулативон, имајући у виду улагање у ову производњу.

    Инвестиције у формирање засада винограда спадају међу највеће у пољопривредној производњи.Повећање приноса по чокоту спада у императиве који би требало да оправдају све ове инвестиције, као и све трошкове у даље одржавање и негу већ формираних засада.У вези овога поставља се питање да ли старије и запуштене винограде крчити и на њихово место заснивати нове, или се може нешто учинити и на њиховој санацији и реконструкцији, тј. оспособити за даље коришћење.Имајући у виду све трошкове око заснивање нових винограда, реконструкција старих се исплати и они се могу оспособити за даљу употребу, можда не са приносима које би дали нови, савремено подигнути вино гради, али са приносима који би оправдали трошкове реконструкције.

    Излазећи у сусрет нашим читаоцима, у овој публикацији дајемо сва потребна упутства за подизање савремених вионграда, заједно са најроднијим сортама стоним и винским, али исто тако и упуства за реконструкцију старих винограда и свим начимима како се она може обавити на задовољавајући начин, што би било од велике користи за све виноградаре, који се овим послом намеравају и даље бавити.