Kod njega je prisutna zrela zasicenost, ljetno, suncano raspolozenje, izviranje snage i zdravlja, i sve to upucuje na neku neukrotivu sklonost na uzivanje, a kroz nju se svecano probija neki teski zvuk crkvenih zvona. To je neka svetska umetnost, koja pripada citavoj javnosti, i koja je namenjena mnostvu puka, a ne samo odabranoj sacici aristokratskih ljubitelja umetnosti, te koja je jednako daleko od stroge askeze Spanije, kao i od osecajne intimnosti Holandije; to je umetnost velikih gesta , patetickih kretanja, glasne, uverljive retorike, i upravo je kao stvorena za ukras palaca i katedrala. Takvo je slikarstvo moglo uspevati samo u bogatoj zemlji, u naprednome trgovackom gradu, koji je svojim mislima poduhvatima znao obuhvatiti cijeli svijet. Antwerpen je grad Rubensov; tu mu je otac bio presao na protestantizam, ali je pred spanskom silnickom vlascu morao pobeci u Keln.No kolevka ga nije odnjihala ni u Antwerpenu ni u Kelnu, vec je roden u molome rajnskom gradicu Siegen, kuda je zabasao njegov otac, i sam od prirode nemirni duh, a njegova plemenita klijentica Anna von Sachsen nije ga cenila samo kao svoga zastitinika, nego i kao muza. Godinu dana poslije preseli se porodica opet u Keln, a desetak godina poslije (1588.)pode posle oceve smrti njegova udovica opet u Antwerpen, koji sada postaje pozoristem zivota i rada mladoga Rubensa. Tu se on brizno odgaja u nauci i umetnosti, a glavni mu je u tom ucitelj Adam van Noort (1562-1641). Kada su mu bile dvadeset i tri godine, polazi na put u Italiju, da se ondje u umetnosti dalje obrazuje. Tu ostaje osam godina u sluzbi vojvode Vincenza Gonzage od Mantove, uceci i radeci, a nastupa i u diplomskoj zadaci.

Tako dolazi i u Genovu, u Mletke, u Rim, koji ga odmah silno osvoji, a kao poslanik svoga gospodara polazi i na put u Spaniju. I sto god je u velikim umetnickim delima starijih vremena bilo vrijedno,usisavao je upravo pozudnim ocima.Tamo od Mantegne pa do Caravaggia i do Carracci-ja svaki mu je od umetnika renaissanse sapnuo u uho svoje tajne. No uz sve to ostao je potpuno svoj, primajuci uticaje iz vana s nekim cudnim suverenitetom, bez opasnosti da izgubi svoju samostalnost. Njegov smisao za forme i boje nije se u prvo rano doba njegovo joa. razvijo do potpune slobode; jos uvek udaraju u oci njegovi mrki tonovi i sivosmedje sene, a u njegovom slikanju akta jos se oseca neka suzdrzljivost, koja jos ne pokazuje ni traga kasnijoj nabreklosti misica i isticunju puti iz kasnije epohe; no vec sada nam njegova upravo vladarska sigutnost u vladanju kistom ukazuje kao buducega velikog majstora. I kao umjetnik sa dotjeranim vec svojim licnim stilom vraca se 1608. god. u Antwerpen sa suprugom Isabellom Brandt. Portrete je uvek s veseljem izradivao; u tome se ocituje kao pravi Holandjanin, koji svoja sjajna slikarska sredstva rado stavlja u sluzbu izucavanja ljudi. I ko god mu se nalazio u vecoj blizini, ovjekovecio ga je na slici: svoju zenu, svoju bracu, svoju decu, a nada sve ono lepo mlado stvorenje, koje je cetiri godine iza smrti Izabeline (1626) u svojoj pedesettrecoj godini doveo u kucu: to je Helena Fourment, koja je svojom mladoa.cu i ljupkom milinom ulila u njega novo proljece zivota i rada, usrecivsi ga za deset godina njihova zajednickog zivota jos s petero dece. I nije osecao teskoce, da ovekoveci njezinu lepotu, a slobodni duh onoga vremena nije mu u iskrenosti, zapreka. Price starih pesnika prenosi on u bajni svet dionizijskog duha, u kojemu sve prasi od radosti.U herojsko doba, kad su se boginje ljubile i bogovi,"pogled je pratila strast, a pozudu slast" taj bismo Goetheov distih mogli staviti kao motto nad antiknim prizorima Rubensovim, u kojima su i sama deca, koja sa nimfama i starima planduju ili svojim jedrim rucicama nose i vuku vijence plodova, prikazana, kao da su dionizijskoga porekla. Za svecane dvorane uglednih patricijskih kuca komponovao je Rubens od slicnih likova one bajoslovne grupe, u kojima je alegorijski prikazao silno bogatstvo antwerpenskih svetskih trgovaca. Lavovi, tigrovi i druge neobicne zivotinje, prikazivao je s osobitom ljubavi, a prizori iz lova, borbe lavova, pa razliciti prizori s konjima uvek su zaokupljali njegovu strastvenu maa.tu. A opojnog bogatstva boja i tela, uzbudenih pokreta i jakih osecanja , kako ih je samo on znao prikazati, pune su i njegove velike religiozne slike, kao a.to su: podizanje krsta i skidanje Isusovo s njega (u crkvi u Antverpenu). Rubens je u stvaranju bio veoma plodan; u starijim godinama svakako sve su mu vise pomagali ucenici i pomocnici, ali uvek tako, da je zadnji potez sam svojom rukom izveo. Samo uz kratko vreme izvesti poneku upravo golemu narudzbu, kao a.to je ona francuske kraljice Marije Medici, koja je htela, da joj za palacu u Luxembourgu prikaze njezin zivot i zivot njezina pokojnog muza kralja Henrika IV , i to u celom nizu velicajnih alegorijsko-poetickih  prizora (danas u Louvreu). Druga je takva zadaca bila, da novu isusovacku crkvu u Antwerpenu ukrasi znatnim brojem slika, koje je kasnije gotovo sve unistio pozar. I pejzazi Rubensovi svedoce nam o herojskoj strastvenosti njegova temperamenta, kad iznosi fantasticne prizore, u kojima se dvorci i gradovi dizu iznad romanticnih grebenastih klisura, a nad njima kroz tamne obrise oblaka probija siroki trak svetlosti. Njemu ide sve lako od ruke: i kad u portretu, koji trazi intimnije promatranje, treba spojiti brizno jednu boju s drugom, i kad na velikoj zidnoj slici stavlja siroke poteze, s kojima racuna na skupe dojmove ili efekte iz daljine, ili kad treba u brzo nabacenim slikama iz zivota upotrebiti svjez., gotovo impresionisticki nacin. A o Rubensovoj vjestini u crtanju ljudskoga tela i njegovih kretanja osobit nam dokaz daju burni prizori o padu andela i o strahotama sudnjega dana .

NAZAD