Rastko-ljubitelj knjige

Kad je Rastku bilo petnaest godina,dade mu otac na upravu Hum.Tu je mogao da se zabavlja sa mladim velmožama i da se upućuje u državne poslove.Medjutim, ni zabave, ni viteške igre,ni državni poslovi nisu ga privlačili. Najradije je odlazio u planinu, gdje je njegov otac gradio manastir Studenicu.Cilj njegovih maštanja bila je Sveta Gora Atonska.Glas o čudnoj i divnoj Svetoj Gori širili su naročito svetogorski monasi,koji su odlazili na sve strane da sakupljaju milostinju za svoje manastire.Kad je Rastko jednom prilikom došao iz Huma roditeljima,zatekao je na dvoru svoga oca,svetogorske monahe.Jedan od njih bio je Rus,a pritom vrlo obarazovan,tako da je na razumljivom jeziku mnogo lijepo pričao o Svetoj Gori.Vjerujući da mu roditelji ne bi dozvolili da ide na Svetu Goru,on ih zamoli da ga puste u lov na jelene.Oni mu to odobre,a on noću sa malim brojem povjerljivih pratilaca i onim monahom Rusom pobjegne na Svetu Goru u ruski manastir svetog Pantelejmona,iz koga je bio njegov vodič.

Nestanak Rastkov izazvao je strašnu pometnju na Nemanjinom dvoru.Nemanja pošalje vojnike na Svetu Goru da dovedu Rastka,ali ih oni umiri,dade da večeraju i kda su oni umorni pospali,on ode sa igumanom na manastirsku kulu i tamo primi novo,monaško ime-Sava.Sutradan se sa kule javio vojnicima,bacio im zavežaj sa svojim svetovnim odijelima,čuperak odrezane kose, pismo za roditelje i rekao im da se on neće vratiti sa nnjima,jer je našao ono za čim je težio.Oni se razočarani vrate u Srbiju,a Sava je o prvom prazniku Blagovijesti otišao u manastir Vatoped i tu ostao,jer je taj grčki manastir imao odličnu biblioteku,te je Sava tu mogao,naučivši grčki,da mnogo čita i stiče znanja.Bio je oduševljen isposničkim životom.Danju je služio manastirsku braću, a noći provodio u molitvi.

<<Nazad