КОњ као ратник
Војници у борбеним колима у која су упрегнути коњи вјероватно су људима доносили ужас који може да се упореди само са оним који би данас изазвала атомска бомба.У то вријеме знало се за магарце и волове,али у другом миленијуму прије наше ере коњ је за многе народе и даље био готово непозната животиња.Кола на четири точка,кажу историчари,појавила су се вјероватно на Блиском истокутри хиљаде година прије наше ере.Али,у почетку кабаста и тешка,још се нису употребљавала у ратним походима.Тек негдје у другом миленијуму прије наше ере начињене су лаке двоколице.Вјерује се да су их први, у ратним походима,употријебили Хетити и Хикси,освајачи који су овим,у то вријеме савременим,начином ратовања успјели да освоје дијелове Месопотамије и Египат.Али,историјски гледано,њихова премоћ није дуго трајала.За мање од сто година Египћани су истјерали Хетите и Хиксе из своје земље користећи њихово оружје.
Хомер,пјесник најстаријих сачуваних дијела грчке књижевности,јуначких епова "Илијаде" и "Одисеје" (око 800.година прије наше ере),у свом дјелу још не спомиње коњанике.Агамемнон,Ахил и остали јунаци Тројанског рата крећу се у бојним колима с коњима.
Историчари и палеонтолози не могу да се сложе око тога када су се тачно појавили ратници коњаници.Јер,када се завршило камено и почело бронзано доба ,људи су већ увелико гајили овце,стоку,козе,полако су учили да припитоме и коње,али су их и даље највише користили за исхрану.Тада су ове животиње још биле ниског раста,отприлике као данашњи пони.Када су се,одабирањем и укрштањем различитих врста,појавили већи и снажнији примјерци,наш далеки предак упрегао је коња у кола.Али,да би на леђима ове животиње могао да се дуже задржи и да,с копљем у руци,улети с њим на бојно поље,требало је да направи седло,потом узенгије,мамузе...Прошли су вијекови док то није постигао.
Вјерује се да се за
узенгије није знало до другог вијека прије наше ере.Тада се први пут помињу у
Индији.Ипак,то су били обични кожни каишеви у које је човјек могао да увуче само
палац,што није било од велике помоћи у земљама у којима коњаник није могао да
јаше босоног.Када су
будистички калуђери
почели да путују по свијету ,стигли су и до Кине.У ову
земљу донијели су и причу о узенгијама.
Вјерује се да су 220.године,у последњем раздобљу владавине династије
Хан,почеле
да се праве узенгије сличне онима какве се данас користе.Прошло је још неколико
вијекова док се за узенгије није сазнало и у осталим крајевима свијета.У Европи
почињу да их израђују почетком осмог вијека.Ратници у седлу сада су имали чврст
ослонац који им је омогућавао,да не силазећи с коња,сигурније баце копље на
противника.
Седло је начињено знатно прије узенгија,вјерује се још у римско доба.До тада су коњаници на леђима коња стављали дебелу тканину.А када су жељели да коња натјерају у кас,морали су да замахну бичем јер мамузе нису постојале све до петог вијека.
КОЊ радник
Археолошки и палеонтолошки извори наводе да је човјек припитомио коња тек прије пет хиљада година,знатно касније него друге животиње.Током хеленистичког, римског и средњовјековног раздобља у обрађивању земље ратарима су помагали волови и магарци.Коњи,који су ту и тамо могли да се нађу у области Средоземља и средњег истока,нису били довољно снажни да вуку плуг.
Све до 9. вијека није нађено право рјешење како да коњи вуку плуг јер јарам који се стављао воловима није могао да се ставља и њима.Тако је било све док није направљен ајам.Око 9. вијека човјек је почео коње и да поткива.Археолози пружају доказе да су Римљани још у првом вијеку знали да на копито може да се стави метална потковица,али то још није била раширена навика.Од деветог вијека масовно су почели да их прежу ратари на подручју данашње Норвешке,до 1100.године то су урадили и у Украјини,до 13. вијека у Нормандији,нешто касније у Енглеској...
КОЊ у митологији
Машта човјека створила је и кентауре,у грчким предањима сурова космата бића која су пла људи,а пола коњ.Хомер их помиње као дивље племе у Тесалији и западној Аркадији.Ова демонска бића вјероватно су настала кад су се појавили дивљи јахачи који су грцима изгледали као да су срасли с коњима.Јер,Хомеровим сународницима коњ служи само за вучу,коњанике још нису видјели.
Пегаз је божански крилати
коњ који је ударцем копита отворио свети извор Хипокрене(грч. коњско врело).Око
тог извора окупљају се музе,а пјесници и остали умјетници црпу из њега
надахнуће.
Од
свих смртника само је Белерофонту пошло за руком да заузда Пегаза,али када је
зажелео да уз његову помоћ стигне до неба ,крилати коњ збацио га је с леђа и
вратио се Зевсу на Олимп.Посејдон,бог мора,наводно је ударцем трозупца о стену
створио Скифија,првог коња,и научио људе како да га укроте.Овај грчки бог,од
најстаријих времена кротитељ је и господар коња које су му уз бикове,често
приносили као жртве бацајући их у море ,а понекад се приказује са коњском
главом.У нашем народном предању коњ се често појављује у вези с демонима доњег
свијета. У коње се претварају грешне душе,затим вјештице и вукодлаци.Поред
Светог Ђорђа на коњу се јавља Свети Арханђел,Свети Сава и Свети Никола.
Важно је звати се КОЊ
У неким крајевима свијета до данас је остао обичај да се коњска лобања ставља на стабла или кров куће као заштита од злих сила,невремена и поплава,а коњска потковица сматра се срећним знаком.У нашем језику коњ се назива још и пастув,кобила,младунче је ждријебе,парип,ат,ангир или хангир,бедевија.У нашим народним пјесмама,причама и пословицама( "За добрим коњем прашина се диже" )описан је велики број коња : Шарац је вјерни коњ Краљевића Марка,Дамјан Југовић има Зеленка,а Бановић Страхиња свог Ђога.
коњ/прича о коњу/десет најважнијих дивљих коња свијета/галоп кроз вијекове/галерија/квиз
 |
 |
 |
 |
 |
 |