СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О БОЖИЋУ 1997. ГОДИНЕ

ПАВЛЕ

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ

ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМА АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

"Христос се рађа, славите Га. Христос долази с неба, сретните Га. Христос је на земљи, узвисите се. Певај Господу сва земљо, и весело кличите народи: јер се прослави".

(Ирмос 1. Песме Божићне катавасије)

Овим радосним поздравом, драга наша децо духовна, света православна Црква дочекује и поздравља долазак у свет Богомладенца Христа, Сина Божијега, који се ноћас родио у Витлејемској пећини. Очекујући његов долазак као најмилијег госта, и ми смо синоћ унели у наше домове бадњак и сламу како би му међу нама и у нама било топло и светло. Ми пак сами, умом и срцем, што више приближили и уживели у ону божанску ноћ када је Звезда са истока засјала над Витлејемом и објавила долазак Бога у телу.

Пастири у пољу код својих стада беху изненада обасјани необичном светлошћу, јер им се јави Анђео Господњи и обавести их да се "ноћас родио Спаситељ, у граду Давидову" (Лк 2, 11). И док они збуњени још не вероваху својим очима и ушима, ваздух око њих испуни се мноштвом Анђела који слављаху Бога и певаху умилним гласовима: "Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 13-14).

Тако се Пастири, због своје чистоте и простодушности, први из рода људског удостојише да им буде откривена тајна Витлејемског Богомладенца. На њима се показаше истините оне речи Христове, које је касније у својој проповеди изговорио: "Хвалим те, Оче, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а открио си простима" (Мт 11, 25). Пастири, дакле, први чуше да је Рођени у Пећини витлејемској Спаситељ света. Чуше и - повероваше, јер беху чиста срца и чиста ума. Зато, када поново остадоше сами, рекоше међу собом: "Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ" (Лк 2, 15). И дошавши, нађоше у јаслама повијеног Богомладенца Христа и побожно му се поклонише.

С друге пак стране, Мудраци са Истока, видеше необичну Звезду и обрадоваше се, јер у њој познаше знак да се на Истоку родио дугоочекивани Цар, о Коме су они сазнали преко књига и науке. Без двоумљења и они кретоше за њеном светлошћу да се Новорођеноме поклоне и пренесу своје дарове: злато, ливан и смирну, символишући тиме тројаку службу, коју ће Христос извршити у роду људском, и тиме потврдити своје назвање од Анђела, да ће Он бити Спаситељ свих људи.

Црквени песник у каснијим вековима, посматрајући духовним видом шта се збило оне чудесне ноћи када је Небо походило Земљу, када је Бог постао човек, усхићен обраћа се Новорођеноме у божанском надахнућу кличући Му у име свих нас: "Шта да ти принесемо, Христе, Који си се на земљи јавио као човек нас ради? Јер сва твар од Тебе створена, благодарност Ти приноси: Анђели песму, Небеса звезду, Мудраци дарове, Пастири дивљење, Земља пећину, Пустиња јасле, а Ми - Матер Дјеву. Боже, Који си пре свих векова, помилуј нас".

И ми данас, сабрани у овом Божијем храму, упитајмо се, браћо и сестре, шта ми можемо принети као дар новорођеноме "Цару Мира"? Чиме Га можемо обрадовати да би се у нашим домовима и у нашим срцима осећао као "међу својима"? Ми ништа своје немамо што од Њега самога нисмо примили, те му можемо принети само нешто од Његових богатих дарова којима нас је Он обдарио. Уместо злата, принесимо Му љубав и ревност за божанску Истину, коју нам је Он својим доласком у свет даровао као нову Витлејемску Звезду да нам светли у тами лажи и заблуда овога света. Наша смирна нека буде наша богоугодна и благоухана молитва узнесена Богу из чистога и смиренога срца, попут дима од тамјана који испуњава наше храмове. Уместо ливана принесимо Му мирис чистих душа које смо вером православном и животом по тој вери, уздигли, свукли старог и обукли у новог човека и постали сутелесници Христови и сунаследници свих оних небеских блага која је Он са собом донео на земљу.

Отуда је боговаплоћење и рођење Христа на земљи највећи и најпотреснији догађај у историји васионе после стварања света и човека. Та два догађаја су и најсличнија. При стварању човека Бог је свој лик, своју икону, урамио у тело људско и тако постало боголико биће - човек. А при оваплоћењу, сам Бог постаје човек по телу, постаје - Богочовек.

Бог у телу није ништа друго до пуноћа божанског живота у телу; пуноћа божанске истине; пуноћа божанског добра; пуноћа божанске љубави; пуноћа свих божанских савршенстава, јер у Христу Богочовеку, од Његовог оваплоћења и рођења у Витлејему "Обитава сва пуноћа Божанства телесно" (Ср. Јн 1, 14). Тиме је управо и извршен велики подвиг спасења човека од греха, смрти и ђавола. Јер циљ оваплоћења Бога Логоса и јесте спасење рода људског. Син Божји дође на свет "да изнађе и спасе оно што је изгубљено" (Мт 18, 11).

Та тајна оваплоћења Бога и спасења човека десила се оног момента када је наступила "пуноћа времена" (в. Гал 4, 4) које је Бог одредио својим божанским промислом. Онда када је и род људски био стигао на руб коначне пропасти и уништења, када ниодакле није било наде, и када су сви свој поглед упирали једино на небо, тада се небо и отворило и Син Божји постао је син човечији, да би нас људе повратио Богу и учинио нас синовима Божијим.

Зато сваке године на данашњи празник, ево већ пуне две хиљаде година, радосно дочекујемо и прослављамо Христово рођење у телу и наше спасење у Њему. Веселимо се и сада и радујмо се. Из старине су ови дани названи светима, па и наше весеље и радост нека буду свети. Света Црква неће да наша радост прими светски карактер, да угађамо само чулима разноврсним и укусним јелима, него жели да останемо на висини духа, предлажући нам мисли достојне празника изражене у песми: "Христос се рађа, славите га".

Радост рођења Христова није могуће речима објаснити. Ту радост може осетити само срце које се иоле потрудило да током поста кроз истинско покајање и свету тајну исповести очисти себе од свих грехова и страсти и тако постане спремно да у себе прими небескога Госта. То нарочито осећају чиста и невина деца, која весело пијучу по слами на Бадње вече, јер је Божић, пре свега и изнад свега дечији празник и дечија радост. Они у Богомладенцу Христу добијају свога најбољег пријатеља и заштитника. Нажалост, многим генерацијама наше деце у последњих педесет година, та божићна радост била је ускраћена. Можда као плод такве политике и таквог односа према деци нашој, и имамо данас све ове тешкоће и проблеме којима је наш народ притиснут, са свих страна.

Али наш народ је и у свим невољама својим, без којих никада нисмо били, у својој вери и Цркви налазио спас. Налазио је снаге да сагледа своје грехе и своје пропусте, да се покаје и поврати на пут својих светих предака, и да празнике своје вере држи и слави и у веома тешким условима. Он и данас, поред свих страдања и невоља осећа радост Божића, труди се да га достојно дочека и прослави, чега сте сведоци и сви ви који сте овог празничног јутра испунили наше храмове било овде у отаxбини, било у расејању по беломе свету.

Стога ми, ваши пастири, желели бисмо да видимо да се сви радују овом радошћу. Нажалост, још је много оних у нашем народу који нису у стању или не желе да узму учешћа у овој духовној радости. Таквима су још сувише миле пролазне ствари овога света, земаљска добра и уживања, проводи и разоноде, јер некако "више поштују твар него Творца" (Ср. Рим 1, 25). Таквима желимо да и они дођу у познање Истине Сина Божијега. Да схвате и осете смисао Божића, како би се могли са нама истински радовати рођењу Богомладенца Христа као своме вечном пријатељу и Спаситељу.

Божић је пред свима нама, браћо и сестре. Бог се рађа као човек - "да живимо њиме", еда би тако испунили Богом и душу и тело, јер су зато и створени и душа и тело: да се испуне Богом и живе Богом најпре у овом земаљском свету, како бисмо Њиме живели и у другом вечном и блаженом животу кроза све векове и сву вечност.

То желимо и сами себи и једни другима, поздрављајући све Вас сверадосним и стародревним хришћанским поздравом:

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!