Свети Никола Чудотворац архиепископ Мириликијски

Овај славни светитељ, слављен и данас по целоме свету, би јединац син у својих знаменитих и богатих родитеља, Теофана и Ноне, житеља града Патаре, у Ликији. Као јединца сина, дарованог им од Бога, они опет посветише Богу, и тиме дадоше га Богу као уздарје. Духовном животу научи се св. Никола код свог стрица, Николаја еп. Патарског, и замонаши се у манастиру "Нови Сион", основаном тим истим стрицем његовим. По смрти родитеља Никола раздаде наслеђено имање сиромасима не задржавајући ништа за себе. Као свештеник у Патари беше се прочуо својим милосрђем, ма да он брижљиво скриваше своја милосрдна дела испуњујући реч Господњу: Да незна левица твоја што чини десница твоја (Мат. 6, 3).

Када се предаде самоћи и безмолвију, смишљајући да тако до смрти проживи, дође му глас свише: "Никола, пођи на подвиг у народ, ако желиш бити од Мене увенчан". Одмах по том чудесним Промислом Божјим би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Милостив, мудар, неустрашив, св. Никола је био прави пастир добри стаду своме. У време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимилијаном бачен у тамницу, он и у тамници поучаваше људе закону Божјем. Присуствовао Првом Васељенском Цабору у Никеји, и из велике ревности према истини ударио руком јеретика Арија. Због тога дела би уклоњен са Сабора и од архијерејске службе све док се неколицини првих архијереја на Сабору не јави сам Господ Христос и Пресвета Богородица и не објавише Своје благовољење према Николи. Заштитник истине Божје овај дивни светитељ био је вазда и одважни заштитник правде међу људима. У два маха спасао је по три човека од незаслужене смртне казне. Милостив, истинит, правдољубив, он је ходио међу људима као ангел Божји. Још за живота његова људи су га сматрали светитељем и призивали га у помоћ у мукама и бедама; и он се јављао, у сну и на јави, онима који су га призивали, подједнако лако и брзо на близу и на далеко, и помагао. Од његовог лица сијала је светлост као од лица Мојсејева, и он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости поболе мало и упокоји се у Господу, многотрудан и многоплодан, да се вечно весели у царству небеском продужујући да чудесима на земљи помаже вернима и прославља Бога свога. Упокојио се 6 Децембра 343. године.