Bitka kod El Alameina(23.10.-4.11. 1942.)
Bitka kod El Alameina je bila presudna bitka na Afričkom frontu kada je konačno razbijen mit o nepobijedivisti Ervina Romela(Erwin Rommel) i njegovog Njemačkog afričkog korpusa.Inače El Alamein je mali gradić zapadno od Aleksandrije u Egiptu.
Postoje dve bitke kod El Alameina,međutim kad se misli na bitku kod El Alameina obično se misli na drugu bitku.
Bitci kod El Alameina je predhodijo niz događaja koji su zajedno doprinjeli slomu Sila osovine u Africi.Te godine je Engleska mornarica stekla potpunu dominaciju na Sredozemlju i na taj način prekinula linije snabdjevanja za Romelove snage.Usled ovog je Romel bijo prisiljen na ofanzivu u cilju da što pre slomi otpor Engleza i dočepa se njihovih zaliha,jer svako dalje čekanje značilo je samo još manje šanse za pobedu.
Romel je napao Engleze i slomio
ih u Prvoj bitci kod El Alameina, ali se nedostatak zaliha već tad osetio što je
uzrokovalo slom ofanzive kod Alam Halfe,kada je englesku 8. armiju od
Nila Ričija preuzeo
Bernard Montgomeri(Bernard Montgomery),gdje
su se Savzničke snage herojski odbranile.Nakon ovoga Romel
je bio prisiljen da pređe na defanzivnu taktiku i stvori liniju fronta.To je i uradio
postavljajući minska polja duž linije fronta.Zatim je poslao Hitleru hitnu
depešu u kojoj moli za pojačanje i zalihe i odlučijo da čeka.Za to vreme Englezi
su popunili svoje redove vojnicima iz Komonvelta i spremali se za
kontraofanzivu.
Po zamisli Montgomerija,Englezi su koristeći makete vojnika i tenkova naveli Fašističku komandu da će glavni napad biti na jugu dok je ustvari glavni napad spreman na sjeveru.Stoga su najače fašističke snage bile smeštene na jugu dok su slabe Italijanske snage bile na severu.
Uoči početka bitke Saveznici su na raspolaganju imali 200000 vojnika ,1030 tenkova ,900 artiljeriskih oružija i 530 aviona,dok su Fašističke snage raspolagale sa 100000 vojnika,500 tenkova ,500 artiljeriskih oružija i 350 aviona.
Uoči same bitke Romel je bio na lečenju u Njemačkoj zbog problema sa jetrom stoga je saveznički napad bio potpuno iznenađenje.Rano u jutro 23. oktobra počela je jaka artiljeriska vatra po položajima Sila osovine koja je unjela potpunu pometnju i uništila linije komunikacije.Počela je operacija "Pješadija" ( Lightfoot)iz razloga što je pješadija jurišala sama bez tenkova,zbog antitenkovskih mina za koje je čovekova težina bila suviše mala da je aktivira.Za pješadijom je išla inženjerija koja je čistila put tenkovima.Sve je ovo uslovilo brz napredak saveznika koji su tek uz veliko zalaganje zaustavile njemačke jedinice sa juga.
Romel se vratio u Afriku na veče 25 oktobra.Odmah
je preuzeo komandu nad svim snagama.Romel je planirao kontra napad i prikupio
južne snage u cilju da povrati izgubljene pozicije.Kontranapad je počeo
uspješno,no kako zalihe nisu stigle njemački tenkovi su ostali bez benzina
nepokretni usred pustine, i napad je propao.Saveznici ipak nisu u
potpunosti iskoristili ovu situaciju.
1. novembra počela je operacija "Superjuriš"(Supercharge)kada su Saveznici probili liniju fronta i konačno dobili bitku kod El Alameina.Čerčil je izjavio:"Ovo nije kraj!Nije čak ni početak kraja.Ali je,možda,kraj početka."Tako je i bilo.Fašisti su ostali još pola godine u Africi jer su dobili pojačanje,ali više nisu bili u stanju da naprave išta značajnije u Africi.
U bici Saveznici su izgubili 13500 vojnika i 710 tenkova a Fašisti 12000 vojnika i 355 tenkova no 25000 vojnika je zarobljeno.
Nakon El Alamejna za Fašiste,Afrika je bila izgubljena.
 |
 |
 |
 |
 |
 |