ISTORIJA

Ovde ukratko samo o grckoj istoriji,jer se svi opširniji podaci mogu pronaci u svakoj enciklopediji (on-line takode). O periodu grcke istorije od pre nove ere i samim zacetcima može se dosta saznati iz Herodotove istorije,koju je pisao Herodot Kalikarnašanin (poreklom iz Halikarnasa prim.prev.), na osnovu kazivanja i starih prica velikog broja ljudi,putujuci unaokolo.Knjiga je dosta zanimljiva,jer prati dešavanja u stvarnom životu Grka, Egipcana i drugih starih naroda na ponekad šaljiv nacin,mnogo vise nego stvarnu hronologiju kako smo to navikli na casovima istorije. Prvi grcki narodi bili su Minojci,koji se spominju još od 2800.godine pre nove ere (prilicno davno,morate priznati). Minojska je bila veoma napredna civilizacija (imali su vodovod po celim mestima na principu pada vode slicno današnjim cevovodima,naprimer). Za njih su vezane mnoge legende,u ciju istinitost ne bih zalazio (Kralj Minos i Minotaur,Dedal i Ikar...).Živeli su na otoku Kritu,povezani sa Egipatskom i Mesopotamskom kulturom. Minojci su zagonetno izbrisani u požaru koji je buktao na ostrvu 1450. p.n.e.; ostaju kulturno prisutni do 1150. p.n.e.. Prva plemena koja su naselila kontinentalni dio grcke bili su Ahajci,porijeklom indo-evropski narod,dosli sa sjevera oko 2000. p.n.e.. Ahajski period je opisao cuveni grcki (teško je reci pisac,jer je bio slijep) pripovedac Homer (Ilijada,Odiseja...). Oko 1200. p.n.e. Grci kolonizuju ostrva,malu Aziju,južnu Italiju i severnu Afriku,a Dorci dolaze sa severa na Peloponez. Zbog mnogobrojnih planinskih lanaca i obale isjeckane zalivima,narodu u jednom kraju je bilo teško da komunicira sa onima u drugim dijelovima zemlje,pa su se stvorili gradovi-drzave (takozvani polisi). Veci su bili Atina (40.000 gradjana),Sparta,Korint i Teba. Njima su u pocetku upravljali kraljevi,a kasnije u sistemu nazvanom demokratia (postavio je Klisten 509. p.n.e.) upravljala je narodna skupština. U skupštini su mogli svi slobodni ljudi (jer za robove nije bilo demokratije) doci,glasati i reci svoje mišljenje. Posle pobede Grka nad Persijancima (Miltijadina pobeda Atinjana na Maratonskom polju,gde je glasnik trcao 42,195 kilometra da bi javio o pobedi i umro od iscrpljenosti, po cemu maraton kao olimpijska disciplina dobija ime,pomorska bitka kod Salamine i bitka kod Plateje),Grcka postaje prva pomorska sila.

Najveci demokratski vodja posle toga je bio Perikle. Za vreme njegove vladavine ( 446.-429. p.n.e. tzv. "zlatno doba Grcke") umijetnost,filozofija,nauka i književnost doživljavaju procvat i uticu na celu evropsku civilizaciju. Perikle je dao da se podignu hramovi na Akropolisu (Partenon-hram boginje Atine,Erehteion,hram Nike),gdje je glavni vajar bio cuveni Fidija. Rimljani kasnije kopiraju ove grcke oblike i primjenjuju na svoja remek-dijela. Periklo je umro od posledica kuge. Perikleov prijatelj bio je i spartanski kralj Arhidam II,koji je pokrenuo prvi od tri peloponeska rata protiv Atine.
Nikija,atinski vojskovodja sklopio 50-godisnji mir sa Spartom,kasnije poginuo pocetkom drugog peloponeskog rata na Siciliji,gdje je Atina pretrpela poraz. Konacni treci peloponeski rat,gde je Sparta veštom blokadom prilazu Atini kod Dekeleje teško porazila Atinu i zaposela je u savezu sa Korintom i Tebom i postala vodeca sila. Vodstvo Sparte slomila je Teba na celu sa Epaminondom. To je uslovilo ponovno spajanje interesa Sparte i Atine koji zajednicki slamaju Tebu u bitci kod Mantineje,gde gine i Epaminonda.

Taj antagonizam i razjedinjenost Grcke znatno su je oslabili i omogucili Makedonskom kralju Filipu II da posle bitke kod Heroneje ( nad Atinjanima i Tebancima 338 p.n.e.) obezbedi vlast u celoj Grckoj. Filipov sin,cuveni Aleksandar Makedonski (Aristotelov ucenik),sjajan vojskovoda,porazio Persiju i Egipat,Vavilon i proširio Grcku kulturu na bliski i srednji istok sve do Indije. Posle njegove smrti,vlast i zemlju nasleduju Dijadosi,njegovi ucenici,koji se medusobno bore za vlast i ratuju stvarajuci tri drzave:Egipat (Ptolemej),Malu Aziju (Seleuk I Nikator) i Makedoniju (Antigon Monoftalm-Jednooki). Od 197. p.n.e. Grcka pada pod vlast Rima,a od 395.godine,podelom Rimskog Carstva pod Vizantiju. U Vizantiji zapocinju 1341.godine gradanski ratovi,što koristi Srpski car Dušan "Silni" (ratoboran na dedu Milutina) i osvaja od 1342.-1348.godine Makedoniju,Epir,Albaniju i Tesaliju.(prakticno je Srbija bila sve do Atine). Turci dolaze 1453.godine. Posle Grckog rata za nezavisnost 1821.-1830.godine,proglašena je kraljevinom. U prvom balkanskom ratu Grcka sa Srbijom, Crnom Gorom i Bugarskom nanosi velike gubitke Turcima i dobija Epir i južni deo Makedonije. U drugom balkanskom ratu Bugarska nezadovoljna deobom Makedonije posle prvog balkanskog rata napada na Grcke i Srpske položaje,ali trpi poraz. U I svetskom ratu Grcka ucestvuje na strani Antante (Srbija,Francuska,Rusija,Velika Britanija,SAD,Japan...). U II svetskom ratu se razvio snažan komunisticki pokret sa narodno-oslobodilackom vojskom ELAS. Uz Americko-Britansku pomoc stvara se 1946.godine monarhija (sa kraljem Đordem na celu),ali bukti sve do 1949.godine gradanski rat izmedju ELAS-a i monarhije. Zaverom konzervativnih oficira,zbacena je kraljevska porodica,formirana 1967.godine diktatorska vlada i pocele godine pakla za grcki narod. To su bile godine zverskih mucenja politickih neistomišljenika i naroda potpomognutih americkom vladom i CIA-om (detaljnije u knjizi "Ubijanje nade" od Williama Bluma). Novembra 1973. Ioannidis zbacio uz pomoc studenata Politehnickog Fakulteta u Atini zloglasnog Papadopulosa i hteo da nastavi sa diktaturom. Jula 1974. pokusao da zbaci arhibiskupa Makariosa i vlast na Kipru,što je dovelo do pada Kipra pod tursku opsadu,a što je svojim odjekom ucinilo da 1974.godine bude zbacen vojni režim od strane visokih vojnih oficira Grcke,kojima se to nije svidelo i obrazovana civilna vlada sa dovodenjem iz izgnanstva Karamanlisa,koji tada osniva stranku Nova Demokratija (ND),raspisuje izbore i pobeduje na njima. Juna 1975.godine zbacuje se monarhija i proglašava Republika na celu sa Konstantinom Cacos-om kao predsednikom. Na izborima 1977.godine postaje Karamanlis predsednik. Od 1.Januara 1981.godine Grcka postaje deseta clanica Evropske Unije,a 18.Oktobra iste godine pobeduje na izborima prva socijalisticka partija PASOK na celu sa Andreasom Papandreuom. Na sledecim izborima 1985.godine Papandreu sam predlaže da sledeci predsednik bude Karamanlis.(vredi pogledati i neku storiju o PASOK-u i porodici Papandreu,velikim prijateljima Srbije i Jugoslavije). Na izborima 1989.godine nijedna partija ne osvaja ubedljivu vecinu i dobijaju ogranicene mandate. Na izborima 1990.godine pobedjuje Micotakis (ND). Posle otpuštanja Andonisa Samarasa sa mesta ministra za spoljne poslove, Samaras osniva svoju stranku Politicko Prolece (1992.),što dovodi do raspada ND i prevremenih izbora Septembra 1993.godine i ponovne pobede PASOK-a. Zbog teške srcane bolesti (podlegao 23. Juna 1996. u 77.godini zivota) Andreas Papandreu se 1996.godine povlaci sa vlasti i postavlja tadašnjeg ministra za industriju Kostasa Simidisa za predsednika vlade. U Septembru 1996. PASOK pobeduje ispred ND. Predsednik Grcke postaje Konstantinos Stefanopulos (sadašnji predsednik). Posle izbora u Aprilu 2000.godine PASOK ponovo pobeduje,a za njime odmah procenat manje ND.

<< nazad