SMRDLJIVA PUPAVKA (Атаpita virosa-grom, koničasta mušnica)

Visoka 9 do 16 cm. Šešir 5 do 8 cm, kupast, beo, kod mlađih ide skoro u špic. Lamele su “brašnjaste” po oštrici. Drška duga. Bez mirisa, odnosno miriše na uvelu ružu.

Teško se nalazi kod nas.

      ZELENA PUPAVKA (Атаpita phalloides-zelena muhara).

Visina 5 do 7 cm. Šešir 4 do 15 cm. Pored zelene, može imati belu, smeđu, limun žutu, žuto zelenu, krem itd. formu. Uvek postoje sitna tamna vlakna, kao žilice, urasla u kožicu šešira. Šire se radijalno (od centra ka rubovima). Meso je belo, meko, sočno, brzo se kvari i tada smrdi na mokraću. Meso mlađih gljiva je bez miorisa. Starije mirišu na keks, med ili cvet prolećnog voća (slatkast miris, nije neprijatan). Drška debljine 0,7 do 2,5 cm, do vrha može biti išarana zelenkastim mrljama u cik-cak formi (nije uvek lako uočljiva), na gornjoj trećini visi prsten, više suknjica, naborana i žlebasta (“plisirana”). Obratiti pažnju na veliku vrećicu pri dnu drške.
Vrlo je rasprostranjena kod nas. Jako je otrovna.
Dejstvo otrova započinje posle dolaska otrova u krv (period od 7 do 28 časova)

     PANTEROVKA (Amanita pantherina-panterova mušnica, panterovka)

Visina 5 do 12 cm. Šešir do 10 cm, ispupčen, ali i tanjirasto udubljen. Postoje različite nijanse: maslinaste, smeđe, žućkaste, sive, crvenkaste ili beličaste boje. Rubovi su iscrtkani ili dublje urezani, kožica lepljiva po vlažnom, a po suvom vremenu blista. Meso je sočno, belo (brzo ugnjili), sa lakim mirisom na rotkvicu, repu ili ren. Bolva (ostatci vrećice) u obliku sitnijih belih ljuspica, koje se lako brišu rukom ili kišom (tako da se nalaze i gole).
Izaziva opasna trovanja, koja često (do 20%) završavaju smrću. Znaci trovanja: izrazita uzbuđenost koja na kraju prelazi u komu, sa jakim bolovima u želudcu.

    MUHARA (Amanita musccaria-muhomora, staklenjača, zmijska glava,besnjačа, omarkа)

Opis nije neophodan pošto su svi, kao deca, u bajkama i crtanim filmovima upoznali ovu crvenu lepoticu.
Nije najotrovnija (daleko je nevinija od npr. panterovke). Kod trovanja dolazi do poremećaja u nervnom sistemu, slično pijanstvu. Dolazi do povećanog lučenja pljuvačke, znojenja, bolova u trbuhu, praćenih prolivom.

     BLJUVARA (Russula етеpса-bljuvna golubica, bljuvara krasnica)

Visina 6 do 10 cm. Šešir 5 do 10 cm, pljosnat, crven, ružičast ili crveno-smeđ a cela površina nije iste boje (izbeljuje). Površina je vlažna i ljepljiva, lako se guli. Meso je grkog ukusa.
Dosta je česta gljiva kod nas. Raste po šumama i šumskim putevima u manjim skupinama, leti i u jesen.
Lako je otrovna, izaziva želudačno-crevne poremećaje sa povraćanjem.

     LUDARA (Boletus satanas-svinjača, sotona, vražija gljiva)

Visina 10 do 25 cm. Šešir 5 do 30 cm, debeo, tvred, najpre zatvoren ka dršci, kasnije otvoren sa vijugavim obodom. Razpoznaje se po sledećem:
-gornja površina šešira je sivo bjeličasta,
-donja strana šešira je crvena,
-drška je zdepasta, gore žućkasta, a crvena u donjem delu(najsigurniji znak raspoznavanja) i crvenkastom mrežastom šarom (nije uvek uočljiva),
-meso je beličasto, a na prelomu polako prelazi od crvenkasto do zatvoreno plave boje(ne uvek!)
-prijatnog mirisa, a ukus podsjeća na sladak orah,
Uvek je zastupljeno više obeležja za raspoznavanje. Raste leti u listopadnim šumama i šumskim čistinama.

     OLOVASTA RUDOLISKA (Еntoloma sinuatum-velika rudoliska)

Visina 6 do 12 cm. Šešir 7 do 15(20) cm, sivkasto smeđ, plavo siv ili prljavo žut, najčešće gladak (ponekad ima urasle uske ljuspice po površini). Listići su najpre beličasto žuti, kasnije tamno žuti ili boje mesa, nepravilno nazubljeni. Meso je belo, čvrsto, jakog mirisa na svježe brašno, sa neugodnom primjesom na rotkvu.
Raste grupno ljeti, do kraja jeseni u listopadnim šumama (hrast, bukva), uz rubove šuma i parkovima.
Otrovna, u većini slučajeva smrtno.
Moguća zamjena sa šumaricom(Аgaricus silvaticus) i običnom pečurkom (Аgaricus campester)