Srednje velik pas, lijepe postave i kvadratičnog izgleda (dužina tela je jednaka visini tela), s jakim kostima. Brz je i elegantan, ne sme biti krut ili premršav. Glava je dobro izražena: široka gubica i uski stop. Bore na koži se mogu pojaviti između dugih i kupiranih ušiju koje su tesno povezane. Donja čeljust je duža od gornje (predgriz), prekrivaju ih usnice. Izraz lica ne sme biti tužan već veran i ne oštar. Dlaka je kratka i sjajna, od tamno jelenje do žute boje, a najtraženija je boja između te dve. Tamna maska je ograničena na područje gubice. Visina 63 cm, težina nešto iznad 30 kg. Bokser doživi od 8 do 10 godina starosti. U standardu je posebno naglašen pravilan nosni dio lubanje. Precizno je opisana i narav. Po mišljenju ljubitelja tih pasa gubica je od velike važnosti i potrebna joj je brižna nega. Što to znači? Bokser je agresivan i oprezan pas, potreban mu je nježan, ali odlučan i dosledan odgoj. Možemo reći da je mek za učenje (ne uvijek), a prema gospodaru je osjetljiv. Potiče od borbenih pasa, neustrašivo se zna suprotstaviti protivniku i jak napad ga ne može prestrašiti. Pogrešnim odgojem može postati opasan nasilnik. lako se ubraja među službene pasmine, prije svega je kućni i porodičnii pas. Živahan je, razigran, izvanredno pažljiv prema djeci i ostalim članovima obitelji. Tipično je da se gura njuškom u ukućane kako bi dokazao svoju naklonost. Njegovu kratku dlaku je lako negovati. Skroman je i zadovoljan boravkom u stanu gde ne laje previše. Njegova živahnost i potreba za kretanjem zahtijevaju redovne i duge šetnje. Preporučljivo ga je školovati. Kod nas na žalost nisu propisani ispiti za priplodne životinje na kojima se ocenjuju prirodne osobine. Bokseri moraju biti temperamentni, tvrde konstitucije, unutrašnje čvrsti, jaki i izdržljivi. Za dozvolu uzgoja treba imati negativan rengenski snimak kukova (ne sme biti displazije). Bokseri mogu biti svojeglavi, posebno ih dobro treba naučiti da se odazivaju na poziv. Klub koji pozorno brine za razvoj pasmine ustanovljen je 1886. godine u Munchenu. Odakle potiče ime bokser nije poznato - možda je to ime dobio zbog agresivnosti, a možda je podrijetlom iz Velike Britanije, odakle su njegovi preci.Otac prvog njemačkog boksera bio je engleski buldog. Po njima imaju bokseri veće ili manje bele pege. Bela boja je u početku bila dozvoljena, ali od 1925. godine čisto beli bokseri više nisu bili priznati. Nešto bele boje još se uvek tolerira na prsima, trbuhu i nogama.Pored naravi, kod boksera pozornost privlači i njegova skladnost - mršavo i mišićavo telo koje odaje hrabrost.Stariji bokseri imaju često problema s kičmom što se primećuje kada pas ne može više galopirati i ne maše više tako intezivno zadnjim delom tijela (to radi jer ima kupirani rep). Nemački bokseri su više nego ostale pasmine skloni bolestima.