NETACNO

Tacan odgovor je - kalvir

Klavir sa čekićem je prvi put opisan 1709 godine, kao tvorevina Christoforia iz Firence. Na stvaranju klavira sa čekićima radili su i Schroter u Dresdenu i Marius u Parizu. Klavir sa čekićima je odmah pokazao svoje osnovne prednosti nad instrumentima koji su mu prethodili - od jačine udara zavisi jačina tona, svaka niansa u snazi udara prenosi se na zvuk klavira. S obzirom na tehnički razvoj XVIII i XIX veka materijal za gradnju klavira je bolji, usavršeniji i to se sve odražava i na kvalitet i jačinu zvuka, kao i na tehničke mogućnosti instrumenta. Niz graditelja je radilo na usavršavanju klavira. Početkom XIX veka zapažaju se dva osnovna tipa konstrukcije: bečka i engleska. Kod bečke tehnike sistema poluga je vrlo jednostavna, te poluga sa čekićem ne deluje dovoljno brzo i elastično. Kod engleske (repeticione) tehnike između dirke i čekića se nalazi čitav složeni sistem poluga, čime se omogućava vrlo brzo reagovanje čekića i brza spremnost udara.
Napetost svih žica kod klavira dostiže i 20 tona. Klavir ima tri predala. Levim pedalom se cela klavijatura pomiče u desno, tako da čekić udara jednu žicu slabije, jednu umesto dve ili dve umest tri, ton je tada slabiji. Desnim pedalom se odižu prigušivači sa žicom, te se treperenje prenosi na sve žice. Srednjim pedalom se može odići prigušivač samo sa određenih žica. Postoje tri oblika klavira: tafelklavir je imao žice u pravom uglu sa dirkama, bio je u upotrebi sredinom XIX veka. Klavir ima žice u istom pravcu sa dirkama, ili nešto pod uglom, ovaj oblik ima najveće kvalitete, naročito u obliku velikih, takozvanih "koncertnih klavira" . Današnji pianino je varijanta Klaviziterijuma i Giraffenklavira iz XIX veka.
Klavir ima vrlo široku primenu, u solističkoj, kamernoj i orkestarskoj muzici.
 

NAZAD NA KVIZ