Skola basprima
Sadrzaj:
Postoji dve vrste basprima, a to su:
1. A-basprim
2. E-basprim.
A-BASPRIM (brač A)
A-basprim je nešto veći od prima. Trup (korpus) mu je u obliku gitare i sastoji
se od okvira, gornje i donje daske. Okvir i donja daska se izrađuju najčešće od
javora, ali ih ima i od drugog drveta kao i kod prima.Gornja daska je takođe od
smrekovine ili jelovine. đrat je konusnog oblika, građen najčešće od istog
drveta kao i trup i nasađen na njega. Gornja strana vrata je zasečena, a preko
nje je zalepljena daska sebljine 2-3 mm, od tvrdog drveta (najčešće ebanovine
ili oraha).
Ukupna dužina A-basprima je 880-900 mm. Dužina trupa iznosi 392-399 mm. Najveća
širina mu je 280-297 mm, a najveća visina okvira trupa 59-69 mm. Debljina gornje
daske iznosi 2-3 mm. Glava je u obliku polulire.
Ima pet žica s tim da su prve dve udvojene i ugođene na isti ton. Štimuje se na
tonove a1-e1-h-fis. Tonska lestvica je hromatska i obuhvata tonove od fis-cis2.
U orkestrima se upotrebljavaju dva A-basprima. Drugi se zove još i basprim terc.
U većim orkestrima se, naravno, upotrebljava veći broj i prvih i drugih A-basprimova.
Njihove deonice u partituri se pišu u violinskom ključu, a zvuče kako je
napisano.
E-BASPRIM (brač E)
E-basprim je sličan A-basprimu, ali je od njega znatno veći. Trup, vrat i glava
se grade isto kao i kod A-basprima i od istog ili sličnog drveta.
Ukupna dužina E-basprima je 970-975 mm a dužina trupa je 430-452 mm. Najveća
širina trupa je 312-315 mm, a najveća širina okvira trupa je 66-70 mm. Debljina
gornje daske iznosi 2-3 mm.
Ima pet žica i štimuje se na tonove: e1-h-fis-cis. Tonska lestvica je takođe
hromatska, dok opseg obuhvata tonove od cis-fis2.
U orkestru se upotrebljava jedan E-basprim, dok ih u većim orkestrima ima
srazmerno više. Deonice E-basprima se u partituri pišu u violinskom ključu i
zvuči kako je napisano.
Najčešće orkestru se E-basprimom svira treći glas.
ODRŽAVANJE INSTRUMENTA
Svi muzički instrumenti su izuzetno delikatne sprave na kojima se muzicira i
zato izuzetno osetljive na mehanička oštećenja. Radi toga je potrebno da muzičar
rukuje instrumentom sa velikom pažnjom. Velika pažnja je potrebna ali ne i
dovoljna da bi se jedan instrument čuvao. Svaki instrument je specifičan i zato
svako ko rukuje takvim instrumentom mora znati te specifičnosti da bi na njih
obratio posebnu pažnju.
Kod tambure, to su pre svega žice i lak.
Žice su čelicne, ali od čelika koji rđa. Svirajući, prsti se znoje, a u znoju
ima soli. So je veoma agresivna supstanca naročito za čelik podlozan rđi, zato
sa zarđalim žicama se neće moći postići čista intonacija. Zbog toga je neophodno
da se posle svakog sviranja, pa čak i posle svakog najmanjeg dodirivanja žica,
one dobro izbrišu mekom tkaninom kako bi se sa njih odstranio svaki trag znoja.
Tambura je lakirana šelakom, a u novije vreme neki njeni delovi se lakiraju i
sintetičkim lakovima. Šelak je vrlo osetljiv na tečnosti svake vrste, a posebno
na alkohol i znoj. Zbog toga je potrebno da se posle svakog sviranja instrument
dobro izbriše suvom mekom krpom, najbolje čojom, kako bi se pokupili i
odstranili svaki tragovi znoja ili neke druge tečnosti sa lakirane površine.
Lepilo kojim je lepljena tambura je osetljivo na visoke temperature i vlagu.
Zbog toga čuvajte instrument od izlaganja previsokim temperaturama. To je
najčešće u slučaju prenosa instrumenta u letnjim mesecima u kolima, ako je
instrument direktno izložen sunčanim zracima.
Instrument obavezno teba držati u specijalnom koferu, futroli ili navlaci koji
je namenjen za tu svrhu. Time se instrument takođe štiti od naglih temperaturnih
promena naročito u zimskim mesecima kada se iz hladne prostorije unosi u toplu i
obrnuto.
Mehanizam za navijanje žica, na glavi tambure, takođe treba redovno brisati od
prašine, a povremeno ga i podmazati radi boljeg funkcionisanja mehanizma.
Mnogi muzičari ne obraćaju pažnju na način sviranja pa trzalicom vrlo brzo
izgrebu ne samo lak na mestu gde sviraju nego čak oštete i zaštitni furnir tj.
rozetu. O ovome takođe treba voditi računa jer je to i slika odnosa muzičara
prema svom instrumentu.
IZBOR I POLOŽAJ TRZALICE
Basprim se svira sa trzalicom koja se drži između palca i kažiprsta u desnoj
ruci (za dešnjake).
TRZALICA se pravi od roga (to je najbolji izbor), a u novije vreme i od tvrdih i
mekih plastičnih masa.
Trzalicu treba izabrati prema veličini prstiju, odnosno netreba da bude duža od
4 cm, i šira od 1 cm. Treba da bude elastična i sa zaobljenim vrhom.
Trzalica ne sme da bude tvrda i oštra, jer se prilikom sviranja dobija oštar i
neprijatan ton. Zato je treba dobro uglačati staklom ili platnenim materijalom.
Položaj trzalice - odnosno njen dodira sa žicama - može da bude trojak, i to:
1 - normalan - na sredini zvučnice (zvuk srednje jačine i otvorene boje)
2 - blizu kobilice - sviranje je jače i metalne boje
3 - blizu vrata - sviranje je tiše, mekše i nežnije boje.
DRŽANJE INSTRUMENTA
Basprim se najčešće svira u stojećem stavu, ali se koristi i sedeći položaj.
Za vreme sviranja u sedećem položaju treba sedeti pravo, ali ne i ukočeno.
Pravilan položaj za sviranje basprima je prikazan na sledećoj slici.
Trzalica se se drži između palca i kažiprsta u desnoj ruci (za dešnjake). Ostali
prsti su blago savijeni prema dlanu. Dlan se nalazi ispred kobilice, a trzalica
je koso položena na žici. Prilikom sviranja (okidanja) trzalica plitko zahvata
dodiruje žicu.
Treba trzati i od dole na gore, i od dole ka gore, da bi se mogle kasnije
odsvirati i najkomplikovanije melodije.
Vrat basprima drži se između palca i
kažiprsta leve ruke (za dešnjake). Palac se nalazi ispod vrata instrumenta, a
ostali prsti , blago savijeni, vrhovima, jagodica postavljaju se na žice. Dlan
ne sme da bude priljubljen uz vrat instrumenta, a takođe ne sme ni ruka ni
instrument da se za vreme sviranja oslanjaju o bilo kakav predmet. Prilikom
sviranja prsti se postavljaju na žice u omeđena polja na vratu instrumenta, a
pritisak na žice vrši se samo vrhovima prstiju. Prsti se obeležavaju arapskim
brojevima:
1 - kažiprst
2 - srednji prst
3 - domali prst (prstenjak)
4 - mali prst