Ptice nisu jedine životinje sposobne za aktivan let (šišmiši i insekti imaju sličnu sposobnost), no među njima su najveći i najmoćniji letači u životinjskom svetu.
Na ptičje krilo deluju sile na sličan način kao i na krilo aviona.Kada se ptica pokreće prema napred, vazduh se brže kreće preko gornje površine krila nego ispod donje, proizvodeći različit pritisak između tih površina.Budući da sporije kretanje vazduha stvara veći pritisak, rezultat je dizanje u visinu.Te uzlazne veličine rastu s veličinom ptičjih krila i brzinom.
Dva su tipa leta: aktivni let i klizni let (jedrenje).Mahanje krila ne stvara direktno uzgon; ono stvara horizontalno kretanje potrebno za povećavanje brzine strujanja vazduha preko površine krila i tako proizvodi uzlaznu silu.To je razlog zašto većina ptica maše krilima da bi uzletjela.Kada klize, ptice drže krila ispružena postojano na vetru.Ptice koje lete klizeći troše vrlo malo energije, ali gube visinu i brzinu te zbog toga i uzgon i padaju (osim ako ne koriste uzlazne zračne struje).
Ptice pokazuju veliku raznolikost oblika krila, što je uvjetovano načinima leta i opštim načinima života.Tako vrste koje ovise o naglu poletanju velikom ubrzanju radi bijega od grabežljivaca, imaju široka i zaobljena krila, što osigurava odgovarajuće ubrzanje.Vrste koje duže lete i trebaju sačuvati energiju pri letu, imaju dugačka krila.Brzi, snažni letači. kao čiope i sokolovi, imaju duga, zakrivljena krila sa zašiljenim vrhovima radi smanjenja vrtloženja.Oblik repa je neobično važan.Ptice koje brzo menjaju smer leta, kao npr. lastavice i lunje, imaju rašljast rep.
Uprkos sposobnosti leta većine vrsta, ima i neletačica-kao npr. nojeva, nandua, kazuara, kivija, emua i pingvina.Smatra se da su se te ptice razvile iz predaka koji su jednom imali razvijenu sposobnost leta, jer neletačice imaju mnogo razvijenih prilagodbi za let, npr. šupljikave kosti i krila (premda su u većine vrsta krila smanjena).Do gubitka sposobnosti leta najverovatnije je došlo iz više razloga.U nekih vrsta bilo je relativno malo grabežljivaca u staništu, pa je let postao nepotreban, kao u predstavnika nekih ždralovki s Novog Zelanda.Nasuprot tome, do nesposobnosti za let moglo je doći u uslovima gde su snaga i veličina postale važnije za preživljavanje nego sposobnost letenja.Tipičan je primer noj, koji trči vrlo brzo, a krilima se služi za skretanje i ravnotežu.Dugačke noge mogu uspešno poslužiti u odbrani od grabežljivice.Kod pingvina krila su postala slična perajama i služe za kretanje kroz vodu.
 |
 |
 |
 |
 |
 |