Pupinova otkrića

Njegova najranija interesovanja, jos iz vremena dok je bio student u Berlinu, vezana su za fizičku hemiju i njegova doktorska disertacija, pod nazivom "Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji" odnosi se upravo na ovu granu.

Njegov položaj profesora teorijske elektrotehnike postepeno je usmerio njegovo interesovanje na proučavanje elektromagnetskih fenomena. Električna rezonanca, kao predmet izučavanja, privukla je njegovu pažnju u periodu izmedju 1892. i rezultirala u pronalasku elektricnog strujnog kola, koje se danas univerzalno koristi u svim radio-vezama. Patent električnog kola je prodao kompaniji Markoni. U isto vreme kompanija Markoni primenila je njegov pronalazak za ispravljanje visokofrekventnih električnih talasa. Ovaj pronalazak smatra se osnovom ispravljanja visokofrekventnih talasa koje se danas univerzalno primenjuje u radiofoniji.

U aprilu 1896. godine otkrio je sekundarnu rentgensku radijaciju i on je danas poznat upravo po tom pronalasku. Imajuci u vidu da se sekundarna rentgenska radijacija univerzalno primenjuje u proučavanju spektra x-zraka, razumljivo je da Pupinovo otkriće predstavlja veoma važan doprinos elektronskoj fizici.

U februaru 1896. otkrio je brzu metodu rentgenskog snimanja, koja se sastoji u tome sto se izmedju objekta koji se snima i fotografske ploče, umeće fluorescentni ekran. Ovo je skratilo vreme ekspozicije (razvijanje snimka) sa trajanja od oko jednog casa na svega nekoliko sekundi. Ovaj metod rentgenskog snimanja, koji je Pupin pronašao, i sada se univerzalno koristi i primenjuje.

Pupin je bio primoran da prekine rad na x-zracima i tada se opredelio za teorijsko proučavanje telegrafskog i telefonskog prenosa putem žica, posebno preko telefonskih kablova. Prenošenje putem telefonskih kablova predstavljalo je veoma veliki problem pre trideset godina zbog toga sto su americki gradovi postavili zahtev da se sve telefonske veze na području grada smeste pod zemlju. Pupin je potpuno rešio ovaj problem, dokazujući matematički i eksperimentalno da kad se induktorski kalemovi postave u kabl na određenim razmacima, čine kabl jednakim sa nadzemnim provodnicima visoke indukcije, sto istovremeno umanjuje i krivljenje i opadanje. S tim u vezi, Pupin je dosao do novog oblika induktorski kalemova, bez kojih bi teoretski rezultati imali vrlo malu praktičnu vrednost, zato što bi, inače, kalemovi koji pripadaju različitim telefonskim kružnim linijama imali uzajamno indukovanje, a ovo bi prouzrokovalo ukrštanje razgovora. Induktorski kalemovi nemaju spoljno magnetsko polje i tako nemaju ni zajedničko indukovanje sa spoljasnjim okruženjem. Western Kompanija iz Njujorka i Siemens-Halske iz Berlina su usavršile ovu vrstu telefonskog kabla, sto je predstavljalo revolucionarni korak u telefonskim komunikacijama.

Pre četrnaest godina Američka telefonska i telegrafska kompanija je postavila telefonsku vezu izmedju Bostona, Njujorka i Vasingtona. Preko ovakvog telefonskog kabla, uspostavljena je tada najduža telefonska veza na svetu. Kabl je bio dug 500 milja ili 800 kilometara. Danas se ova razdaljina uvećala uvodjenjem bezvazdusnih provodnika. Ali moramo da napomenemo da bez uvodjenja induktorskih kalemova, prema Pupinovoj teoriji, bezvazdušni provodnici ne bi mogli sami da omoguće telefonske komunikacije. Kalemovi isključuju krivljenje, ne samo prouzrokovano nejednakom redukcijom amplitude različitih frekvencija, već i različitim brzinama rasprostiranja različitih frekvencija.

U usavršavanju induktorskih kalemova za posljednjih dvadeset pet godina, Pupin je sarađivao sa Western Electric Company i Siemens-Halske u Berlinu.

Za vreme rata, Pupin i njegovi saradnici su se bavili istraživanjem čiji je cilj bio razvoj sistema za otkrivanje podmornica i sistem telefonskih komunikacija u vazdušnom saobraćaju. Ovaj rad mu je doneo priznanje.

U sukobu pristalica jednosmerne i naizmenicne struje, bio je na strani Tesle, Vestinghausa i drugih.