ZANIMLJIVOSTI

GOSPODSKA ULICA –

Ova ulica je oduvek bila poznata po svojim trgovackim radnjama,a od istorijskih i arhitektonskih spomenika isticu se kuce broj 6 sa latinskim zapisom(hronogramom) o pozaru iz 1788. godine na fasadi iznad ulaza,14(nekadasnja kuca slavnog zemunskog trgovca Milosa Urosevica),a zatim cuvene porodice Markovic koja je Zemunu dala vise javnih radnika,slikara i knjizevnika).

Na mestu gde se seku Gospodska ulica i Trg pobede je zavetni krst kojeg je 1863. godine podigao Zemunac Lazar Urosevic.Od 1956. do 1995. godine krst je bio uklonjen i smesten u portu Svetonikolajevske crkve,da bi onda bio obnovljen i vracen na staro mesto....

 

                    
   

CARSKA KUĆA-

Prvi masivni objekat izgrađen odmah poslije okupacije od strane Austrougarske monarhije bio je Carska kuća, gdje je smještena vojna komanda i uprava grada. Tačna godina izgradnje ovog objekta nije utvrđena. Na osnovu geodetske karte 1880/84. na kojoj je objekat ucrtan, moglo bi se zaključiti da je izgrađena prije geodetskog snimanja koje je završeno u Banjoj Luci 1883. godine, što znači da je objekat sagrađen između 1878. i 1883. godine.

Ona je bila urbani embrion za formiranje novog gradskog bloka.

Osnovna karakteristika dispozicionog rešenja je izdužena pravougaona forma koja ima 1,5 trakt širine sa istacima na krajevima i centralno naglašenim rizalitom gdje je smješten glavni ulaz.

Carska kuća ima prizemlje i sprat, nema podruma, što je atipično za objekte austro-ugarskog perioda. Prizemlje i sprat riješeni su skoro identično, gdje podužni koridor povezuje sve prostorije međusobno, smještene lijevo i desno od ulaznog bloka.

 



 

ZRTVENIK POSVECEN BOGU JUPITERU-

Zrtvenik je pronadjen 1895. godine, prilikom gradjenja kamenog mosta preko rijeke Crkvene. Na zrtveniku je oznacen natpis: I.O.M. ET.GENIO LOCI.L.SiCIN US MACRINUS B.COS. P.S.S.V.L. M. Dopunjavanjem tih kratica dobijen je tekst “Jovi optimo mahimo et genio loci Lucius Sicinius Macrinus, beneficiarius consularis Panoniae Superioris Salvit votum libens Merito”,  u prevodu znaci: “Jupiteru najboljem, najvecem i geniju ovog mjesta: Licije Sicinije Makrin, konsulski beneficiarij iz provincije Gornje Panonije ispunio je svoj zavjet dragovoljno i sa zahvalnoscu”.

 

 

 

 

ZEMLJOTRES U BANJALUCI-

 

Најтежи ударац у послератном периоду јој задаје катастрофални земљoтрес 1969. године, након којег град коначно добија свој препознатљиви изглед и значај. 1969.година дубоко је урезана у историју града и свест становништва. Најразорнији, незаборавни земљотрес се десио 27. 10. 1969. године. Почео је неуобичајено јаким «претходним ударом», у ноћи 26. октобра у 2:55 h; подртавање се наставило до 8:53 h када је време за Бању Луку стало. Бањолучани ће увијек памтити 8° MCS / 6° «Рихтера». Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86 000 станова или 3,7 x 106 m2 стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпела значајне губитке.

 

 

                                                                              
Nakon zemljotresa za Banjaluku i Banjalucane, je pocelo jedno od najtezih razdoblja. Pribranost  Banjalucana  u krajnje nenormalnim prilikama, neshvatljiva smirenost i beskonacno strpljenje iznenadilo je strane novinare i posjetioce. " ... mozda je to nasljedje iz proslosti , navika borbe s teskocama." Karel Valter, casopis "KVJETI", Prag: "Moj osnovni utisak? Reci cu vam . U vijestima, prije nego sto sam dosao- ranjeni, mrtvi, grad razoren, i ocekujem bespomocnost, potistenost, pasivnost stanovnostva, a zatekao sam grad koji se bori koji odolijeva... Banjluka je kao mjesto na frontu. Neprijatelj je vlastita, neukrocena zemlja...Eh, dodjite za godinu dana pogledati. Bice to ponovo vesela, krasna Banjaluka. Vjerujem u to."    

 

 

 

         ŠEHITLUCI

 Brdo Sehitluci, koje je oduvjek slovilo kao odlican vidikovac na Donji Šeher (srediste grada Banjaluke). Predanja narodna kazuju, dobilo je ime po trojici junaka. Legenda koja vec stoljecima zivi kaze da su u nekom ljutom boju trojici junaka sabljom odsjekli glavu. No, iako su izgubili glave, oni su s glavama u rukama poceli uzmicati uz brdo. Usput, na vrelu, prali su okrvavljene vratove, a tek kada su se ispeli na vrh brda srce im je prestalo kucati. Tako mogu samo Sehiti- pripovjedali su starci. Po njima je brdo dobilo ime Sehitluci, a vrelo Vratinac.

 
NAZAD