Prema zapisima Burcardusa:
. . . -Ciganka - culi su kako muskarci i zene divlje dovikuju - Ciganka s maskom! . . . Ona ce plesati, ona ce nam pokazati svoje najbolje plesove, kojima do ludila zabavlja rimski puk.
- Na svoja mesta, glupani! - zatulio je otac Filippo svojim gostima . . . - Sta mislite, da ce ova cuvena neznanka plesati po nosovima . . . Dajte joj mesta. Stolove k zidu, maknite klupe . . . Zar ne Fanganda, ili kako se vec zoves, devojce sa kalebreskih bregova. Tako je pravo, sad ces nam pokazati veliku umetnost!
Kad se mnostvo poteglo natrag, te razdelilo desno i levo, zapazila su oba Napuljca neizrecivo lepo cigansko devojce. Sarene krpe ispod kojih se isticao kratki kaputic i suknjica do kolena, ovijale su se oko tela prekrasnih oblika, koji bi zadivili svakog umetnika. Mozda priroda nije obdarila to stvorenje lepim licem, sto bi se moglo ustvrditi s izvesnom sigurnoscu, jer je gornji dio obraza mlade Ciganke bio pokriven crnom maskom. Mozda su joj lice i celo bili unakazeni. Naravno, dio lica koji se vidio ispod maske bio je prekrasan : divni podbradak i divne usnice.
- Mesta za ciganku s maskom! -viknu otac Filippo jos jednom i stade rukama gurati u stranu svoje goste koji se jos nisu bili pokorili njegovom pozivu. Kad se pak priblizio vratima kabineta, rece strancima:
-Nisam previse obecao kad sam vam kazao da cete u mojoj krcmi proziveti ugodnu vece. Videcete kako plese ciganka sa maskom. Od vremena glasovite i cuvene Faustine, koja je svojim plesovima zaludjivala Rimljane, Rim jos nije vidio nista slicno.
- Sta je s tom cigankom? - upita Alfonso. - Cemu ta zena nosi masku?
- Signore, kad bih vam mogao odgovoriti na to pitanje, bio bih najpopularniji covek u Rimu. Vec nekoliko nedelja izvodi Fandanga, kako se ona sama naziva, svoje plesove izvodi po ulicama, na trgovima i gradskim krcmama. Niko ne zna odakle je dosla, sto uostalom nije ni cudo kod jedne ciganke. Ali niko takodje ne zna gde se ona preko dana sakriva u Rimu. Usred noci, nenadano se stvori. . . sad ovde, sad onde, zamahujuci svojom tamburinom, udara u svoje kastanjete i plese da gledaoci upravo luduju. Muskarci izgube pamet kad vide Fandangu kako plese, zene kreste od strasti, starci postaju mladici, a mladici su spremni ostariti za jednu jedinu noc. Svi je love. Zbog nje su vec tri plemica pocinila samoubistvo. Ali ciganka se ne da uloviti. Izmakne iz ruku svakome ko je hoce uloviti. Pojavi se i nestane. Po citave dane je skrivena, da nenadano zasja kao prava zvezda. Bogati mladi ljudi bacaju joj u krilo punim rukama zlatan novac, siromasni puk prekapa po svojim dzepovima i obasiplje Fandangu srebrnim i bakrenim novcem novcem. Ali, sta mislite signori, sta ona radi s novcem? Ona ga odbacuje kao da je manje vredan od trave pontijskih mocvara. Sve sto zasluzi u jednoj noci daruje prvome koga sretne, nasmije se zvucno iza maske i ... odlazi.
- Pa sigurno ju je neko pratio? - rece Manfredo. - Valjda se videlo kuda nestaje?
- Naravno da su je pratili - dovrsi otac Filippo svoj izvestaj. - No nijedno njuskalo nije pronaslo nista. Nekoliko ih tvrdi da su je videli kako nestaje izmedju rusevina Caracallinih kupalista, drugi se zaklinju da boravi u jednoj spilji na Monte Aventino, a neki opet ... Ali sada mir, ona se sporazumela sa muzikom ... ples zapocinje.
Sa paznjom gosti krcme su se odmakli toliko da je nastalo dosta prostora za plesanje. Poznati ulicni gislac dade znak,a muzika zasvira vatrenu melodiju i upali slusaoce. U ritmu njihala je Fandanga svoje vitko telo, ponajpre lagano kao u nekom snu, pa blago kao da blagi proletnji vetric njise njeno telo. Poput ruzicastih zmija svetlucale su njene lepo oblikovane ruke, koje je cas dizala iznad glave, cas opet spustala. No nije potrajalo dugo i Fandangine plesne kretnje postadose zesce, njeno se telo upali u vatri tonova, bila je samo neki plamen koji je vijugao cas amo cas tamo, cas ulazio u se, cas se strahovito dizao.
Najednom se stala ludo kretati. Njene su suknje viorile oko prekrasnog stasa, a sarolike krpe iz kojih su bile sastavljene, odsevale u svim bojama. Ispod grube kosulje nadizale su joj se grudi.
Zestoka vatra sirila se iz te plesacice i zahvatala gledaoce besnom moci. Postali su nemirni, oci im svetlucale, muskarci su grlili zene, vukli ih na se, na napola zatajeni uzdah, glasan krik, oteo bi se sa usana zena. Siroke muskaracke grudi tesko su disale.
I sve divljije plesala je Fandanga. Njen svilenim vrpcama ukraseni tamburin mesao je svoje tonove s povicima svetine, s umiljatom svirkom flauta.
Manfredo je posmatrao princa: i njega kao da je zahvatila ugodna omaglica, naslonjen na vrata gutao je svojim pogledima Cigankinu lepotu. Mladic je cvrsto stisnuo svoje usne, kao da zeli spreciti da mu se iz grudi ne vvine odusevljeni krik.
Nenadano, ote se sa Cigankinih usana ostar smeh, tambrun umuknu, a lepo telo Cigankino kao da se ukoci usred plesa i ona pade na obliznju stolicu.
Citava se krcma potrese od zaglusenog odobravanja. Sve se natislo prema Ciganki, a nekoliko smelih muskaraca ispruzise svoje ruke prema njoj, kao da zele pograbiti tu mladu zenu sa crnim uvojcima a privuci je k sebi. Jedan mladi radnik, kojemu je iz ociju sevala neobuzdana strast, pokusa da joj s lica skine svilenu krinku. Tada skoci Ciganka, a u ruci joj se zablista mali bodez, kroz otvore maske videlo se kako svetlucaju njene oci, kao u grabezljive zivotinje . . .
 |
 |
 |
 |
 |
 |