| Марс је добио име по римском богу рата Марсу. Марс је четврта планета по удаљености од Сунца. Због своје црвене површине добио је назив ЦРВЕНА ПЛАНЕТА. Његова удаљеност од Сунца се мијења у току Марсове године што утиче на климу. Период револувије траје 687 дана. Због слабије гравитације у односу на неке друге планете кретање је механички једноставније. Прије астронаутичке ере сматрало се да је Марс највјероватније планета на којој би могао да постоји живот. Италијански астроном Schiaparelli је 1877.год. открио уздужне и попречне танке нити које је назвао „canali“ и за које се сматрало да их је изградила ванземаљска цивилизација. Доказано је да је то била оптичка варка, као и сезонске промјене површине које су виђене у модрозеленкастим нијансама и за које се претпостављало да су узроковане бујањем вегетације. Ипак, многим истраживањима откривено је постојање воденог леда на Марсу, на сјеверној и јужној поларној капи, међутим никад нису откривени знакови постојања неке цивилизације, или било каквих микробиолошких организама. Унутрашњост се доста разликује од Земљине. Кора је дебела стотињак километара и богата је силицијумом и алуминијумом. Испод ње се налази слој са фермомагнетним силикатима, док се језгро састоји од растопљеног троилита (жељезни сулфид). 95% атмосфере Марса чини угљеник(4)оксид, уз примјесу осталих елемената. Поларне капе осим угљеник(4)оксида садрже и смрзнуту воду. Температурна разлика између тла и атмосфере условљава мијешање атмосфере. Вјетрови при тлу достижу брзину до 10 m/s, док иначе највећа брзина вјетрова може да износи и до 100 m/s, стварајући тако пјешчане олује које у свом максимуму могу прекрити цијелу планету прашином. Облаци су редовна појава на Марсу, а могу се сврстати у неколико категорија: завјетрински таласи, таласни облаци, облачне улице, тракасти облаци, паперјасти облаци, магла и јутарња сумаглица.
Просјечна температура на Марсовој површини износи 210 К, а најтоплија су подручја око екватора. Марсов пејсаж је је сличан Земљином и Мјесечевом. Можемо га подијелити на сјеверну и јужну полулопту. На сјеверном дијелу преовладава балзат, тј.подручје гдје је кора прекривена лавом. У јужној полулопти преовладавају кратери који по правилу немају средишње испупчење. На Марсу постоје два већа базена и оба су свијетле боје. Међу најспектакуларније појаве убраја се и сплет кањона (Маринерове долине) дуг 4500km. На Марсу се налази неколико десетина угашених вулкана, међу које спада и највећи вулкан у Сунчевом систему- Olympus Mons. Уздиже се 27 km над околином, пречника 600 km, а стар је око 2.5 милјијарде година. Тектоника Марса је окомита због вруће лаве која се пробија према горе кроз кору до површине. Научници сматрају да је Марс прије 3.5 милијарди година доживио највеће поплаве у Сунчевом систему, међутим одакле је дошла сва та вода, колико су трајале поплаве и гдје је сада сва та вода, научници не могу да утврде. Једино постоје неке слике које наговјештавају постојање подземних спремника из којих повремено и негдје вода избија на површину у виду гејзира. |
 |
