Поред Јупитера, Сатурна у Нептуна и Уран спада у гасовите дивове, међутим он нема властити извор енергије у унутрашњости. За њега је карактеристична диференцијална ротација (која је ипак бржа код полова), односно трајање дана зависи од удаљености од екватора. Што се тиче структуре Урана, карактеристично је да се на камено језгро наставља омотач који полако прелази у атмосферу. Омотач је грађен од леда, метана и амонијака. Извор магнетног поља Урана је непознат. Његов интензитет је сличан Земљином иако варира од мјеста до мјеста. Ураново магнетно поље нагнуто је 55˚ према оси ротације и настаје близу површине. Уранова атмосфера се сатоји од водоника 83%, хелијума 15%, метана 2%, док се вода и амонијак налазе у траговима. Метан упија свјетлост комплементарних боја и даје Урану карактеристичну боју. Уранова атмосфера је провидна и безлична до већих дубина гдје се могу наћи облаци смрзнутог метана. Сунце обасјава подручје Урана ближе екватору, тако да измјена дана и ноћи има утицај на температуру неких дијелова планете. Чак се може рећи да на Урану долази до измјене годишњих доба. Уран има 11 прстенова: 1986U2R, 6, 5 ,4, Alfa, Beta, Eta, Gama, Delta, Lambda и Epsilon. Они су елиптични и нису цјеловити. Веома су уски осим прстена 1986U2R, који је широк 2500km. Најсвјетлји прстен је Epsilon, који је у исто вријеме и најудаљенији Уранов прстен.
