Pariz se smestio na reci Seni i to na mestu gde se reka nekada najlakse mogla preci. Tako su nastali i mnogi drugi gradovi. Tu je u vreme Rimljana bio grad Lutecija, koji se kasnije u krugovima sirio oko centra i to je jezgro danasnjeg Pariza. Vec je u 13. veku Pariz brojao 250.000 stanovnika, pa je za ono vreme bio velik grad.
    Pariz nije samo privredni centar Francuske, on je i kulturni centar cele Evrope. U njemu su rado zivele kreativne duse iz celog sveta, a i neki politicari i lideri levicarskih ideja smestali su "radi bezbednosti" centre svojih partija (Lenjin, Tito), bas u Pariz.
    Parizani su u svojoj istoriji bili poznati kao ljudi slobodnog duha. Oni su cesto dizali bune i revolucije da bi izborili neke slobode. Zabelezena je buna Parizana u 14. veku. Najpoznatija buna je "francuska revolucija" 1789. godine i "Pariska komuna" 1871. godine.
    Parizani, kad god je to moguce, vole svoje poslove obavljati peske. Ne vole zurbu i iskoristice svaki slobodan trenutak da svrate u neku kafanicu koja je na trotoaru postavila svoje stolove, natkrivene lepim tendama.
    Hodajuci gradom s mnogih tacaka lepo cemo videti Ajfelov (Eiffel) toranj, koji je simbol Pariza, njegov zastitini znak. Toranj je podignut 1889. godine povodom Svetske izlozbe. Mnogi su ustali protiv gradnje te rugobe, za koju se smatralo da ce nagrditi sliku grada, sto je donekle i istina, no danas ne mozemo zamisliti Pariz bez celicnog diva visokog 300 metara. Za njegovu gradnju utroseno je 9.000.000 kilograma gvozdja. Da bi se toranj samo jednom prebojadisao, potrebno je 35 tona boje.
 

<<nazad