Biografija

Nikola Tesla se rodio u selu Smiljanu, kod Gospića u Lici, 1856. godine. Otac mu je bio vrlo inteligentan i odličan pravoslavni sveštenik Milutin Tesla, rodio se u selu Raduču u Lici, a umro je 1879. godine. Teslina majka Nikolina se rodila u Gračacu i potiče iz stare svešteničke porodice Mandića. Otac je umro još dok je Nikola studirao, dok je majka doživela svu slavu svoga sina, koju je postigao u Americi, Londonu, Parizu.

Nikola je išao u nemačku osnovnu školu u Smiljanu, završio ju je u Gospiću, kao i nižu realku a višu je dovršio u Rakovcu kod Karlovca. Kao mali, Nikola se najradije igrao sa drugarima, hvatao ptice, čitao ali nikad nije bio besposlen. Drugovi su ga veoma voleli jer je bio dobar i plemenit. Kad bi mu ostale neke školske stvarčice delio bi ih siromašnijim dugovima, a kasnije, kad je porastao i kad se kartao sa drugovima, izbegavao bi da nosi kući zarađeni novac i davao bi ga drugima. Po okončanju realke, Nikola je pauzirao dve godine jer su roditelji bili ožalošćeni smrću starijeg sina. Potom, i pored insistiranja roditelja da postane sveštenik, Nikola odlazi na studije tehničkih nauka u Grac i Prag. Poslednje godine studija, zbog smrti oca, izdržavao ga je ujak Petar Mandić.

Takodje je studirao i prirodnu filozofiju na fizicko-matematickom fakultetu Karlovog univerziteta u Pragu, da bi 1881. godine zapoceo karijeru inzenjera u Budimpesti. U to vreme postize i svoj prvi uspeh, patentira aparat za pojacanje glasa kod telefona. Godine 1882. pronalazi magnetno polje i odlazi na rad u Edisonovu kompaniju. Zivot naseg velikog naucnika "u belom svetu" bio je mnogo tezi nego sto je ocekivao. Naime, tamo je sve, kako Tesla kaze, bilo drukcije, cudnije - ljudi, priroda, nacin zivota.

"Kod njih je sve u zamahu napretka, a mi Srbi smo jos uvek granicari iz turskih vremena, na mrtvoj strazi zapadne civilizacije.", sarkastican je Tesla u svojim memoarima.

Po završenim studijama, Nikola je stupio u službu poštanskog telefonskog društva i priključivao telefone po kućama. Zatim je jedno vreme radio i u Budimpešti, ali ubrzo odlazi u Pariz i radi u Edisonovoj kompaniji. Posle odredjenog vremena, zbog nesuglasica i razlika u idejama, Tesla raskida saradnju sa Edisonom i u roku od cetiri godine osniva sopstvenu kompaniju. Od 1888. godine Tesla prijavljuje sve veci broj patenata, a sa Vestinghausom sklapa ugovor o njihovom koriscenju. Nakon potpunog usavrsavanja indukcionih motora, zapocinje eksperimente sa strujama visoke frekvencije. Godine 1891. Tesla postize izuzetan uspeh: demonstriran je prenos naizmenicnih struja (izmedju Laurena i Frankfurta u Nemackoj) i zbog toga on dobija javno priznanje za njihovo nalazenje. Ove polifazne struje odmah su patentirane u Americi, ali ne i u Evropi. Evropa je uvek sve pronalaske i revolucionarne ideje primala sa dozom skepticizma dok Amerika oberucke prihvata sve sto moze da je unapredi, ojaca. Cini se coveku da je gladna pametnih umova koji bi hranili njen siromasni prosperitet.

Tesla se prvi put vratio u Evropu 1889. i posetio parisku izložbu sa ujakom Petrom, a drugi put 1892. kada je dobio poziv Engleske akademije nauka i Društva engleskih električkih inženjera da održi predavanja o svojim poslednjim radovima. Povod tome je bilo Teslino predavanje, održano 8. maja 1891., pred Društvom američkih električkih inženjera, i koje je izazvalo ogromnu pažnju. Nikola je u Londonu držao dva predavanja, 3. i 4. februara, a držao ih je u Faradejevoj laboratoriji, čime mu je ukazana velika počast. Englezi su sa divljenjem posmatrali Tesline eksperimente, a "Times" je tom pirlikom objavio:

"...Ako je uopšte štagod bilo u stanju da izazove oduševljenje za elektricitetom, onda je to sigurno učinilo veoma značajno predavanje, koje je sinoć g.Tesla održao pred učenim slušaocima Kraljevske akademije. Njegovi eksperimenti otvaraju ne samo novo i bogato polje za naučna ispitivanja, nego su izneli više ili manje jasan pregled nekoliko opštih fizičkih koncepcija i izazvale osobiti razvoj naših misli i ideja. Radovi g.Tesle nalaze se na onoj granici gde se svetlost, toplota, elektricitet, hemijski afinitet i ostale vrste energije sastaju i međusobno mešaju. Kad čovek razmišlja o njegovim važnim eksperimentima oseti kao da su stare demarkacione linije otpale i da izvesni novi i plodni opšti pogledi ne mogu biti daleko, pogledi pomoću kojih mozemo poći na nove pronalazačke puteve. Onda se, tako reći nehotice pita: šta su to električna a šta dielektrična tela, šta su provodnici, a šta izolatori? Jer, g.Tesla sastavi struju između dva električna pola, pa onda izmedju njih stavi ploču od najboljeg izolatora, i ona ne samo da otežava i smeta prolasku struje, nego ga jos i olakšava. U drugim sličnim eksperimentima on pokazuje kako se struje visokog potencijala ne vladaju ni po kakvom pravilu koje vredi za obične struje. Izgleda kao da nema dovoljno debelog izolatora, kao da nema vazdušnog sloja kroz koji ne bi mogla proći električna struja dovoljnog intenziteta. Zatim dolazi značajno otkriće da ukoliko elektricitet raste, slabi njegovo dejstvo na čovečije telo. Gospodin Tesla je stajao u elektrostatičkom polju koje je bilo tako jako da bi upalilo sijalicu bez žica, i ništa nije osećao. Jednom rukom je držao kraj žice iz koje je pršteći sipao ljubičasti mlaz varnica, a u drugoj lampu ili sasvim praznu staklenu cev i tako propustio kroz sebe struju od nekih 50.000 Volti. Staklena cev je sijala u njegovoj ruci od tako jake struje, od koje bi, u običnm prilikama, i jedan stoti deo bio dovoljan da učini kraj njegovom životu..."

Na početku ovog predavanja Tesla je pomenuo izvesnog profesora Kruksa, koji ga je još kao đaka oduševio i dao pravac njegovom radu. Međutim, po završetku predavanja, Tesli je prišao jedan od najuvaženijih članova Akademije, čestitao mu i rekao da nije trebalo da pominje profesora Kruksa, već da jednostavno kaže: "Ja sam Nikola Tesla, rodom sam Srbin, i evo do kakvih sam rezultata došao u svojim istraživanjima..." Sutradan, na drugom predavanju, desilo se da je doslo do kvara na mašinama koje su obezbeđivale struju za eksperimente, ali je Tesla po instrumentima primetio da će struje biti još par minuta. Pošto je tad ponavljao priču sa prethodnog predavanja, rekao je da neće da zamara slušaoce eksperimentima koje su već videli i prešao na nove, za koje struju nije dobijao sa mašine na kojoj je došlo do kvara, već iz gradske mreže za osvetljenje. Po završetku predavanja, Tesli je ponovo prišao onaj isti Lord i rekao mu: "Sinoć sam vas savetovao kako je trebalo predavati, a sad vidim da moram kod vas doći, da me naučite kako se predavanja drže."

Tesla je potom dobio i pozive od Francuskog društva za fiziku i Međunarodnog električkog društva da dođe u Pariz i tu održi nekoliko predavanja. Odazvao se pozivu i postigao veliki uspeh, kao i u Londonu. Nikola je potom morao u domovinu jer mu je majka bila na samrti. Kada je sahranio majku, bio je kratko vreme u Beogradu, a potom se vratio u Ameriku i počeo da se sprema za svetsku izložbu u Čikagu. Inače, Tesla je bio omiljen u društvu zbog svoje duhovitosti i dovitljivosti. U svaki razgovor je znao da ubaci poneki stih ili misao, jer je raspolagao izuzetno velikom količinom znanja. Svoja osećanja prema domovini Tesla je izneo u govoru na banketu, koji je u Beogradu priređen u njegovu čast:

"U meni može biti nešto, što može biti i obmana, kao sto češće biva kod mlađih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta, da je to delo jednoga Srbina."

Godine 1943. najsvetlija licnost 20. veka - Nikola Tesla u velikoj bedi umire na sveti dan, Bozic, 7. januara, u Njujorku, u tudjoj zemlji. Ovakav kraj, slozicete se, nikako ne prilici Gospodaru Munja, coveku koji je osvetlio buducnost.
 

DATUMI VEZANI ZA ŽIVOT NIKOLE TESLE



1876.,1878. Nikola Tesla trazi stipendiju od Matice srpske.

1892. Nikola Tesla prolazi vozom pored Novog Sada; 1. i 3. juna. J. J. Zmaj spevao pesmu u cast Nikole Tesle, koju objavljuju "Zastava" i "Nase doba". Jedno vojno lice sa Petrovaradinske tvrdjave u "Nasem dobu" stampalo epsko-lirsku pesmu o znacaju Nikole Tesle.

1894. Knjizevni casopis "Strazilovo" pise o prevodu Zmajeve poezije Teslinim posredovanjem.

1895. Knjizevnik Laza Kostic pokusao da ozeni Nikolu Teslu Lenkom Dundjerski iz Novog Sada.

1902. Nikola Tesla postaje clan Matice srpske.

1918. Nikola Tesla dobija ulicu u Novom Sadu.

1935. U Novom Sadu pokrenut Jugoslovenski radio-casopis "Tesla".

1936. Gradsko vece proglasilo Nikolu Teslu pocasnim gradjaninom Novog Sada.

1941. Okupator ukinuo naziv ulice Nikole Tesle.

1943. Dnevni list "Nova posta" prvi od svih srpskih listova u okupiranoj Evropi objavio vest o smrti Nikole Tesle.

1944. Posle Drugog svetskog rata ponovo vracen naziv ulici Nikole Tesle.

1956. Povodom stogodisnjice rodjenja Nikole Tesle otvorena osnovna skola sa njegovim imenom.

1992. Osnovana Mesna zajednica "Nikola Tesla" u naselju Telep.

1994. "Dnevnik" stampao roman Radovana Zdralea o Nikoli Tesli pod naslovom "Gospodar munja".

1996. "Elektrovojvodina" otvorila Memorijal posvecen Nikoli Tesli, muzejsko-galerijskog tipa - stalne postavke sa bistom Nikole Tesle, autora Vladimira Jokanovica i izlozbom minijaturnih Teslinih likova u poludragom kamenu, isklesanih rukom Radovana Zdralea.

2000. Muzej Vojvodine organizovao izlozbu "Tesla i Edison- pronalazaci koji su osvetlili 20. vek", povodom 100 godina od Teslinih eksperimenata u Koloradu Springsu i 120 godina od Edisonovog otkrica sijalice.