ПОВРАТАК БЛУДНОГ СИНА

Слика припада библијској тематици, а насликана је 1669.године. Рембрант ју је обдарио осјећајем велике трагедије и уздигао на ниво драме о кајању и праштању велике универзалне вриједности; сам мотив одговара његовој етичкој осјећајности.

Сложеност емоција је изражена на фигурама старог човјека који опрашта сину и жели му добродошлицу и сина који клечи и пати. Милост, доброта, бескрајна љубав и жаљење, духовно буђење ове сцене представљају врхунац Рембрантове психолошке карактеризације, дубоке проницљивости и саосјећања са људском патњом.  

Композиција је асиметрична и то се огледа у размјештају фигура и употреби свјетлости. На десној странни сликар освјетљењем продубљује простор, а на лијевој страни показује све нијансе свјетлости, достижући блистав сјај на очевом челу,.