Александар I, југословенски краљ рођен је на 1988. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II Романов.

Судбински преокрет у животу младог принца Александра наступио је 1909, када се његов старији брат одрекао права наследства престола. Као престолонаследник, принц Александар је приступио реорганизацији војске, припремајући је за коначан обрачун са Турцима.

Престолонаследник Александар је као заповедник Прве армије водио победоносне битке на Куманову. У Првом сцетском рату био је врховни заповедник српске војске у биткама кад је српска војска потпуно разбила војску Аустро-Угарске монархије. Поново нападнута 1915. Србија је подлегла у неравноправној борби. Са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром I и престолонаследником Александром повукла на Крф, где је реорганизована. Када се краљ Петар I због болести повукао од владарских послова, престолонаследник Александар је постао Регент. После опоравка и попуне српска војска је исте године однела велику победу на Солунском Фронту. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918., српска војска је извршила под врховном командом Регента Александра, са одличним командним кадром у који спадају многе војводе.

После војничких дошли су и државнички успеси. Након одлука српске Народне скупштине и Народног Вијећа у Загребу, Регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словена у једну државу, 1918.. Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда.

После смрти краља Петра I (, Регент Александар је постао Краљ Срба, Хрвата и Словенаца. На плану унутрашње политике, у СХС дошло је до озбиљне државне кризе изазване заоштреним партијским и међунационалним односима. Због хаотичног стања у земљи краљ Александар I укида Устав, а затим мења назив државе у Југославија, и уместо наслеђених историјских покрајина, реорганизује државну управу стварајући девет бановина. Пошто је Краљ проценио да су се политичке прилике у земљи смириле, прогласио је. нови Устав (тзв. “Октроисани Устав”). Уверен да ће се државна криза трајно решити тек стварањем југословенске нације, Краљ Александар I је покушао да тај циљ оствари спровођењем политике тзв. “интегралног југословенства”, која се показала као неуспешна.

У спољној политици, интензивно је радио на склапању међудржавних одбрамбених савеза усмерених против сила које су тежиле ревизији Версајског система мировних уговора. Његовом заслугом створена је 1921

Приликом посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, Краљ Александар I убијен је у Марсеју 1934. Његова смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, где је сахрањен је у Задужбини Краља Петра I. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му назив Витешки Краљ Александар I Ујединитељ.